Читај ми!

Смешна страна науке

Јапански истраживачи и ове године међу освајачима Иг Нобела, награде која се додељује за најкомичнија и најбизарнија научна достигнућа. Јапански научници већ дуго освајају ову хумористичну награду, а међу њиховим победничким остварењима налазе се студије о томе колико су клизаве коре од банане и како је могуће спречити птице да дефецирају по споменицима. Такве, наизглед смешне и баналне, научне студије ипак могу бити веома корисне за друштво.

Група од четири истраживача јапанског Универзитета „Китасато“ освојила је ове године Иг Нобел награду за физику, јављају јапански медији. Иг Нобел је пародија на чувену Нобелову награду и додељује се научницима који су аутори студија о неочекиваним темама које се, бар на први поглед, чине комичним, бесмисленим или баналним.

Доктор Кијоши Мабући и његове колеге у својој студији названој Коефицијент трења испод коре банане покушали су да објективно и прецизно утврде колико је трење између коре банане и површине на којој се она налази, односно, у којој мери је кора банане заиста клизава и опасна по здравље људи.

Мада ова истраживачка тема звучи као нешто што би се могло чути у цртаћима о антихероју Бананамену или вечним супарницима Тому и Џерију, јапански научници тврде да је она од користи за познавање притиска које трпе зглобови ногу. Оптерећење зглоба и начини на које оно може да се умањи јесу основно интересовање ове групе научника, а студија о кори банане представља део ширег подухвата да се прецизно измери оптерећење у разним условима.

Иначе, и биолошка лабораторија Универзитета „Китасато“, који се налази у префектури Канагава, недалеко од Токија, освојила је 2009. године Иг Нобела за студију у којој је показала да би се количина органског отпада који потиче из кухиња могла смањити читавих 90 одсто ако би се за његову разградњу користиле бактерије узете из измета панди.

Прошле године, тим јапанских научника освојио је Иг Нобела за медицину за студију у којој су проучавали ефекат слушања опере код мишева који су претходно били подвргнути трансплантацији срца.

Исте године, Јапанци су примили и Иг Нобела за хемију за истраживање у којем су доказали да је дејство лука на сузне жлезде заправо сложеније него што се до тада мислило. И 2011. године, тим јапанских стручњака освојио је ову комичну награду у области хемије за експерименте у којима су утврдили најмању количину васабија (јапанског рена) која је потребна да би се оштрим мирисом пробудила уснула особа.

Иако је ово истраживање од стране америчког комитета за доделу Иг Нобела оцењено као смешно, намера јапанских стручњака је била врло озбиљна: наћи начин да се спасу животи уснулих глувонемих особа приликом несрећа какве су пожари.

Мање битном по живот људи, али економски оправданом, чини се студија јапанске научнице Мају Јамамото из Националног центра за глобалну медицину и здравље која је 2007. године освојила Иг Нобела за хемију. Она је у свом раду доказала да се супстанца ванилин, која испушта карактеристичан слатки мирис ваниле, може добити чак и из крављег измета. Тако добијен ванилин може се користити за производњу шампона и ароматичних свећа, а кошта упола мање него када се екстракују из биљке ваниле.

Иако идеја да се ванилин тражи у крављем измету може изгледати бизарно, ову научницу је на такво истраживање мотивисала рационална жеља да нађе користан метод за рециклажу природног ђубрива које се обично баца.

Добитници и срећни и разочарани

И мада је доктор Мабући у име јапанског тима који је проучио клизавост коре банане примио Иг Нобела шалећи се о томе како је та кора смртоносно оружје, а јапански научници који већ неколико година заредом освајају ову ироничну награду, у последње време на бину у месту Кембриџ у држави Масачусетс, где се она додељује, излазе насмејани и у комичним костимима, то није увек било тако.

Професор Јукио Хиросе са Универзитета „Каназава“, који је проучавао хемијска једињења која би могла да одбију птице од споменика, 2003. године медијима је збуњено изјавио да му није јасно зашто је његов рад добио комичну награду Иг Нобел када је спречавање птица да дефецирају по споменицима од велике важности за очување достојанства историјских личности и лепоте урбаних насеља.

Пријем награде тако је прилика за медијски наступ, опуштање и шалу, али у научницима оставља и горак утисак да смисао и вредност њиховог рада нису били схваћени.

Необичне студије и у Европи

Такође, иако комитет за доделу Иг Нобела, чини се, последњих година гаји посебно интересовање за допринос јапанских научника смешној страни науке, вршење комичних и наизглед бизарних истраживања, наравно, није нешто што постоји само у Земљи излазећег сунца.

О томе сведочи и друштво у којем су се јапански физичари Универзитета „Китасато“ нашли ове године на додели те награде у САД. Раме уз раме са њима, под светлом рефлектора нашли су се норвешки научници чије је истраживање из области биологије за тему имало реакцију ирваса на људе преобучене у поларне медведе.

Међу освајачима Иг Нобела за ову годину је и чешко-немачки тим истраживача који су проучавали деловање гравитационих и магнетних сила на понашање животиња и током двогодишњег посматрања утврдили да се пси приликом вршења нужде најчешће постављају у смеру север-југ у односу на магнетно поље Земље.

Међу лауреатима ове године нашли су се и амерички психолози који су покушали да одреде да ли поседовање мачке може имати негативне последице по ментално здравље, односно довести до депресије.

Интересовање комитета за доделу Иг награде привукло је и економско истраживање италијанског Националног института за статистику који је покушао да одреди колико већи би био волумен италијанске привреде када би се у економске активности урачунали и проституција, продаја наркотика, препродаја цигарета и друге криминалне активности. 

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 03. март 2024.
14° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво