Мића Вампир: Хало, Пошта, још сам жив!

Осамнаест година Мића Вампир живи други живот. Једва је, каже, успео да те 1996. убеди раднике алексиначке Поште да никада није умро, нити да је био на самрти. Ни првом комшији, монтеру у Пошти који је дошао да искључи телефон, Мића није успео да објасни да се није повампирио!

„Дође монтер са званичним налогом и каже: 'Ви сте мртви за мене и мора да се искључи телефон.' Ја му кажем: 'Дај, како, јел' ме видиш?', он каже: 'Не, не, ја имам званичан налог да сте покојник, и овде пише 'Због смрти претплатника ТТ број се привремено искључује“, објашњава Илић.

Вест о Мићиној смрти брзо се проширила градом, а власник телефона два дана је покушавао да докаже да редовно измирује рачуне и да је у питању грешка.

„А у граду се чуло одмах сутрадан, чак и стражар у пољопривредном комбинату где сам радио каже када сам дошао ујутру на посао: 'Где ћеш ти унутра?', ја кажем: 'Па, да уђем, да радим.'“

„Аааа, каже он, 'Вампири се не пуштају унутра!“

Мајка Мила је, каже, врло тешко поднела папиролошку смрт сина јединца, а ни данас, 18 година касније, не зна се ко се то са Илићима поиграо.

„Ма није вампир, жив и здрав човек постао вампир, опасна је то игра“, истиче мајка.

Тужио је Мића Вампир Пошту, али је спор за надокнаду штете изгубио. И данас, уз два мобилна користи фиксни телефон са старим бројем.

Редовно плаћа рачуне и присећа се те 96. која му је донела нови надимак због кога га се неки и по дану помало плаше...