Псовке, културолошки код народа

Зорану Радмиловићу би уста запушили и руски законодавци. То су већ учинили својим уметницима. „Њет“ ружним речима у књигама, филмовима, позоришним комадима, медијима, поделило је Русију.

Вест је одјекнула и у Србији, а судећи према коментарима на интернету, многи би подржали да се стане на крај вулгарностима у јавности. За друге је закон бизаран.

„Одлука да се донесе закон којим се укидају псовке из јавног говора из јавности, нарочито из уметничких дела и из медија је по мени закон који је по садржају бизаран, а по примењивости нешто што ће отворити могућност за манипулације, тако да ја тај закон видим као притисак на медије и на уметнике, јавне раднике, а са друге стране као популистички маневар“, оценио је драматург Димитрије Војнов.

Исто мисли и славни режисер Никита Михалков. За њега је неприхватљиво ограничавање уметника, а посебно високе таксе и видно етикетирање већ објављених дела.

Псовке се доводе у везу и са рушењем језичких и друштвених табуа, али су за многе и израз сиромаштва језика. Пуританци кажу да потпаљују страсти и занемарују разум. Психолози би рекли да псовка ослобађа од стреса, то чак до 80 одсто, а културолози да је слика менталитета, културолошки код једног народа.

„Тиме што су колоритне, што су богате, што користе речи које су из свакодневног језика, али су транспоноване на један уметнички начин, људи се са тим ликовима лако идентификују“, каже културолог Маја Вукадиновић.

Псовке се понекад корсте да би се производ продао, па се претерује са вулгарностима у ријалитијима, телевизијским и драмским програмима.

„Мислим да би редукција псовања добро дошла и наша публика је доста инфлантилна када је у питању псовка. Много јој то значи. То је јефтин детаљ којим се пажња публике може привући. Избацивање таквог јефтиног детаља би побољшало неки други аспект који захваљујући псовкама остају замаскирани и не функционишу добро“, објаснила је Вукадиновићева.

Као и у животу, тако и у филмовима, књигама, позоришним комадима, има ситуација у којима је псовку тешко заменити блажим речима. Мада је за многе вулгарност у уметничким делима јефтин трик, култни комади, посебно они који описују менталитет, понекад показују да би таква забрана значила цензуру.