Лобања због које је Аргентина „на ногама“

Научници Музеја палеонтологије „Еђидио Перуљо“ из Трелева који су открили фосилизоване кости тог биљождера тежине 80 тона, упустили су се у огроман посао.

„После само 30 одсто ископавања, већ имамо 200 фосилних остатака, а преостају нам још две до три године рада. Надамо се да ћемо наћи лобању, или бар њен део“, каже Хосе Луис Карбаљидо, истраживач у Националном научно-истраживачком савету и шеф тима који је пре три године открио остатке тог сауропода.

Од прошлог викенда, посетиоци музеја у Трелеву, 260 километара од места Флеча где су откривене фосилизоване кости диносаура, може да види колико су оне импозантне.

Бутна кост дугачка 2,4 метра, пречника стабла дрвета, нарочито привлачи радознале који се сликају крај ње.

Животиња с дугим вратом и репом требало би да је била дугачка 40 метара, кажу стручњаци.

„Ми радимо споро, занатски“, каже један од истраживача, додајући да то подразумева коришћење само шпахтли, метлица и четки, без сонара и друге модерне технологије.

Палеонтолози планирају да наставе рад у септембру, када на јужну хемисферу стигне пролеће. Палеонтолог Алехандро Отеро каже да из главе диносаура имају само један остатак – зуб. Врат још немају, али имају део кости репа. Он рачуна да је лобања била дугачка бар метар.

На истом месту, недалеко од остатака седам биљождера, нађено је 70 зуба диносаура-месождера, као и фосилизована стабла и лишће.

„То ће нам омогућити да реконструишемо животну средину и еко-систем у којем су диносаури живели“, наводи Отеро и додаје да је то „срећно изненађење“.

За прехрану биљождера од 80 тона била је неопходна бујна вегетација која брзо расте, каже Отеро и указује да је Патагонија сада огромна пустињска равница између Анда и Атлантика.

„Фосили су нађени на три дубине, а сваки ниво одговара једном времену. Јасно да они нису угинули сви заједно, већ у размацима од неколико месеци или година“, истиче Хосе Луис Карбаљидо.

А зашто су диносаури ту угинули, није јасно. Претпоставке су различите: то им је било „гробље“, јер постоје само кости одраслих и болесних сауропода који су се можда осамили, или су се можда због тежине заглибили у меком тлу.

Када се кости ископају, јавља се питање превоза – чекају се грађевински кран и камион, а ископине се до музеја у Трелеву превозе у изливеном гипсаном „саркофагу“.

Највећи диносаур на свету још није „крштен“, а понеће име породице Мејо, на чијем је имању пронађен.