Шта је скривала Гвоздена завеса

Власници предмета су учесници у Хладном рату. Бивши војници, службеници, политичари из тог периода јавили су се музеју када су сазнали да се отвара. Пола века пат позиције приказује се кроз скулптуре, униформе, књиге и филмове.

„Лос Анђелес је град који често оптужују да нема прошлост, али то је нешто што нам даје комотну позицију да будемо институција која се бави остатком света. Људи још имају те ствари у својим домовима, у подрумима. Била је мисија наћи све то и покушати да их убедимо да је тим предметима овде место“, каже директор музеја Јустинијан Јампол.

Све до танчина развијене технике прислушковања политичких непријатеља стигле су из штаба Штази, тајне полиције Источне Немачке. Материјал је практично спасен из пожара, јер је озлоглашена полиција покушала да уништи доказе.

У музеју ће бизи приказано много тога што је обележило Хладни рат, од трке у наоружању, преко трке за прво место у свемиру до распада СССР-а. Ту је и део Берлинског зида који означава почетак приче о зидовима који данас деле људе.

Са западних обода СССР-а, из Летоније, као сведочанство краја рата, стигло је 2.000 постера. Оно што није могло да прође у свет кроз 45 километара Белинског зида, стигло је 40 година касније - кроз 8.000 књига и 6.000 филмова. Многи од њих нису никад били приказани ван Источне Немачке.

„Док се политичке прилике мењају, важно је сачувати документа о историји приватног живота. О томе говоре, пре свега, ови филмови. И то све у колекцији која обухвата период од 1945. до 1991. године. С једне стране имамо уметничка дела, али ту су и вредна сведочанства из свакодневног живота“, објаснио је директор музеја.

За разлику од Србије, где се музејски експонати неретко не померају са полица, овај музеј функционише готово као библиотека. Више од 75.000 предмета доступно је ђацима, студентима, али и за позоришну сцену, а на располагању су и новинарима, које занима ова епоха.