Лос Анђелес постаје мека мира и толеранције

„Драга Кити, догодило се толико тога, као да се цео свет окренуо наопачке. Да, још сам жива, али не питај ме ни где, ни како“, oвако је писала Ана Франк.

Живот у скровишту и приче Ане Франк сабране у дневнику. Све то поткрепљено писмима и фотографијама, део је поставке Музеја толеранције.

Овде је и писмо филозофа Бертранда Расела који саветује Велику Британију, да, уколико нацисти изврше инвазију на Енглеску, треба да позове Хитлера на вечеру.

Писана сведочанства Хитлерових планова за холокауст. О томе сведоче и они који су га преживели. Сваке недеље држе предавања.

„Има оних који се не слажу са статистиком, чињеницама, музеј ће их исправити уколико нису тачне, нисмо ми политичка институција, не дајемо своју верзију историје. Али дозвољавамо онима који су неке ствари преживели да испричају своје приче“, објашњава директорка Музеја толеранције Либе Гефт.

Својеврсну праксу овде пролазе и полазници полицијских академија. За овај град, чини се, то је посебно важно. И даље је јако сећање на 1992, и нереде на улицама који су упамћени по бруталности полиције.

„Овде сам била пре 21 годину, када је музеј отворен. Није толико времена прошло од тог злочина. И не прича се много о томе, добро је доћи и подсетити се. Као друштво нисмо довољно толерантни“, каже једна Американка.

Музеј је пример живе историје. Не конзервира се само оно што се десило, већ се прате и актуелна дешавања. Своје место нашло је и парче балканске историје, последњи сукоби на Косову.

Скреће се пажња на злоупотребу деце, жена, права радника. Посетиоци се смештају у ситуације у којима се крше права људи.

Где се завршава слобода говора, а почиње говор мржње? Да ли би Мартин Лутер Кинг био задовољан стањем људских права данас? Једна таква изложба кошта и до 250.000 долара.

„Тешко је покренути поједина питања, која су неке од најсрамнијих епозода људске историје. Људи који долазе овде жале се што не можемо да се једнако бавимо свим дешавањима у свету. Ми налазимо примере не би ли подигли свест, охрабрили људе да анализирају корене предрасуда и да поставимо питање зашто су још ту, шта нисмо научили из историје“, истиче директорка.

Можда је овај град добра почетна станица за толеранцију, имајући у виду да 40 одсто његових yчитеља није рођено овде, а да 50 одсто становништва чине Латиноамериканци. Такође, у школама се учи више од 150 језика.