Кинески зид и пекиншка патка неизоставни!

Забрањени град у земљи која је међу најомиљенијим светским туристичким дестинацијама је неизоставна тачка. То показује и број посетилаца који се на дневном нивоу може упоредити с посетом београдској Ади Циганлији током лета.

Делови Забрањеног града никада нису отворени за јавност. Двадесет хиљада квадратних метара у подземним просторијама, у којима су и разне драгоцености, могло би да буде отворено за посетиоце следеће године.

За снимање овог комплекса потребна Вам је специјална дозвола а ако желите да разговарате с посетиоцима и неко знање кинеског јер већина Кинеза које смо срели у овој палати није разумела енглески.

Туристи са којима смо разговарали кажу да, иако није близу, Пекинг је град који би требало видети.

„Још истражујемо град, има много тога да се види. Лепо је упознати се с кинеском историјом и покушавам да је разумем. Сутра идемо на Кинески зид и надам се да ћемо и у томе уживати“, каже туриста из Индије.

За посетиоце из Малезије с којима смо причали, најинтересантнији је трг Тјенанмен, што је и једна од тачака које је својим другарицама са студија планирала да покаже једна Кинескиња.

„Ово су моје другарице с факултета, студирамо на универзитету у централној Монголији и оне су дошле да виде летњу палату и традиционална места, па их водим да то виде. Летња палата, нека интересантна места, паркови, то је оно што је интересантно да се погледа“, објашњава 20-годишња Кинескиња.

Не видети Кинески зид је ко да нисте ни били у Кини. Овај највећи одбрамбени објекат на свету протеже се од средње Азије до Жутог мора и то на скоро девет хиљада километара.

Године 2007. проглашен је и за једно од нових седам светских чуда. Да ли се види са Месеца остаје загонетка али оно што је сигурно јесу милиони посетилаца током године.

Део зида код Бадалинга који је екипа РТС-а имала прилику да види потиче из 16. века, од тада је рестауриран да би први део био отворен за посетиоце 1957. године.

Туристима у Кини доступан је и велики број музеја и меморијалних комплекса у којима се углавном не наплаћује улаз. Тако је и у меморијалном комплексу који чува успомену на масакр који су починили јапански војници у Нанђингу. Према подацима тог комплекса, од 1937. до 1938. у Нанђингу је убијено око 300.000 Кинеза.

„Имамо огроман број посетилаца, годишње око шест милиона. Ми смо први музеј у Кини који је омогућио бесплатан улаз. Не наплаћујемо карте од 2004. и од тада смо примили више од 30 милиона посетилаца“, каже директор Меморијалног комплекса, Џу Ченг Шан.

Кинези све више путују у Европу

Међу онима који посећују туристичке локације у тој земљи углавном је локално становништво. С растом стандарда Кинези све више путују. Професор Кинеске академије друштвених наука објашњава да Кина има огромно домаће туристичко тржиште али и потребу домаћих туриста да виде више ван своје земље.

„Мислим да је регион Централне и Источне Европе потенцијално тржиште. Традиционално Кинези желе да виде више земаља у кратком периоду али имамо и све више оних који би да проведу више времена у одређеним местима уместо да обилазе више градова. Ту европска традиција, култура и природа имају примат“, оцењује професор Чен Син.

Кинески туристи обилазе и места важна за модерну историју земље. Тако маузолеј у Нанђингу, у коjeм почива оснивач модерне Кине Сун Јат Сен, дневно посети између 30 и 40 хиљада туриста.

Током суботњег преподнева кад је екипа РТС-а обилазила овај комплекс, на ту бројку није утицала ни јака киша.

Осим споменика, музеја, тргова, у Кини су за реку туриста спремни и ресторани. Богата кухиња, дегустација чаја али и Пекиншка опера. Јела која се нуде, не личе на она која смо пробали у Београду.

Сваки регион има своју специфичну кухињу, у Шангају и Нанђингу, на пример, више је рибе и ракова на столу, у Пекингу је неизоставна пекиншка патка уз специфичан сос, док је у провинцији Гансу на столу риба из реке Хоанхо и нешто више воћа.

Оно што можемо у Београду да пробамо је најчешће Сечуанска кухиња.