Трећа генерација која живи „међу звездама“

Војислава Протић станује само неколико корака од радног места. Ту се родила и одрасла. Детињство је, као и друга деца, провела у игри. Али њене играчке су биле другачије.

„Нисмо имали ТВ, нисмо имали ту савремену технику, али су зато били астрономски инструменти да задовољимо своју знатижељу“, објашњава Војислава. 

Лепе успомене на рану младост и строга правила: „Нисмо могли баш да уђемо на сва тајна места опсерваторије, нисмо смели да баш сваки цвет уберемо засађен с пролећа, али смо били у природи и на неки начин врло рано сазнавали све оно што су тајне васионе.“

А тајне неба открио јој је отац. Милорад Протић, давне 1932. године из фабрике авионских мотора, за дупло мању плату прелази на Звездару.

Четири године касније, открио је прву малу планету, којој је дао име Србија, а после ње уследиле су Југославија, Симонида и још тридесетак планетоида.

Војислава је спојила студије књижевности и љубав према звездама. И поделила је са својом децом. Њен старији син је пре 14 година кренуо дединим стопама.

„Није у питању само астрономија или слична наука, већ интересовања којима су деца окружена, онда ви то просто наслеђујете, ако то још и волите, онда ту није никакав проблем“, сматра Војислава Протић.

Више од 40 година, Војислава је проучавала и писала о појавама на небу. Пензија за њу није значила и крај посвећености послу. Већ 8 година, она ради на отварању Музеја астрономије.

За то је било потребно много више него да замисли жељу и сачека звезду падалицу. Нада се да ће, уз помоћ донација, већ у октобру, институција којој је посветила живот отворити врата за све оне који су до сада у звезде гледали само голим оком.

Када музеј буде отворен посетиоци ће моћи кроз велики рефрактор, иначе највећи инструмент који опсерваторија поседује, да посматрају небо.

За оне који желе нешто више да науче ту су и дела из јединствене библиотеке попут „Вечитог календара Захарија Орфелина“ из 18. века.