Ајфелов торањ пуни 125 година

Метални торањ висине 300 метара (око 320 са телевизијском и антеном за мобилну телефонију), планиран је у прво време само као експонат, уједно и главна капија за улаз на Светску изложбу којом је обележена 100-годишњица Француске револуције.

Када је торањ саграђен, многи Парижани сматрали га руглом које треба уклонити. Стицај околности је међутим довео до чињенице да је већ дуго један од симбола Града светлости.

После двогодишње градње, инаугурисан је 31. марта, а свечано је отворен 6. маја 1889. године. Од те године до данас је вероватно најпознатији симбол Париза. Годишње га посети више од пет милиона људи.

Име је добио по инжењеру Гиставу Ајфелу (1832-1923) који је предводио тим стручњака, а претходно се истакао као градитељ мостова (један од познатијих је у Будимпешти) и вијадукта на железницама, али и металне конструкције за Кип слободе.

По предању, Ајфелов атеље је (почетком 20. века) био и аутор једног објекта у Србији. Реч је бродској преводници у Бечеју на Тиси, која је позната под називом Шлајз.

Иста је наводно ситуација и са негдашњим гвозденим мостом у данашњем Зрењанину (тадашњем Великом Бечкереку, од 1935. до 1946. Петровграду). У локалним бечејским хроникама наводи се да је Ајфел једно време и живео у Бечеју, и то у суседству Богдана Дунђерског, али реалних доказа о томе нема.

Свестрани Ајфел се истакао и у научном раду из области метеорологије, радиотелеграфије и аеродинамике. А на торњу који, усред Париза, носи његово име, посетиоцима су, између осталог, на располагњу и два ресторана, „Висина 95“, који се налази на исто толико метара и „Жил Верн“ на другом спрату.

На првом спрату су још и продавнице сувенира, пошта. На највишем спрату, одакле се пружа поглед на Париз и околину смештена је и реплика Ајфелове канцеларије, а ту је и његова воштана фигура.

Прича се да је у једном од ресторана свакодневно ручао познати француски књижевник Ги де Мопасан, не зато што му се то место свиђало, већ наводно зато што је то било једино место у Паризу одакле не види торањ.