Хрватска, тајна издужене лобање

Већ неколико година скелетни остаци и издужене лобање пронађени на локалитетима у Хрватској, представљају праву мистерију за научнике.

Археолози и антрополози након опсежног истраживања још увек не знају због чега су лобање деформисане и сахрањиване одвојено од тела, пише портал 24 сата хр.

Жена чије су скелетне остатке хрватски истраживачи пре три године пронашли у Солину, припадала је германском племену - Гепидима. Занимљиво је да је то једини случај на подручју Хрватске, где је нађено неколико издужених лобања, да деформисана глава није сахрањена одвојено од тела.

Научници на њеном скелету нису открили знакове који би указивали на насилну смрт.

На подручју Хрватске и суседних земаља оваква открића су веома ретка. Поред Сплита и Солина, још само две такве лобање пронађене су у централној Хрватској и оне су у остеолошкој збирци Хрватске академије науке и уметности.

„Ми смо нашли само лобање, без других костију. Имамо лобању мушкарца из Винковаца, који је такође припадао Гепидима, а датира из 6. века. Живео је дуже него његови савременици, а преминуо је у својим педесетим годинама“, каже директор Антрополошког центра ХАЗУ у Загребу Марио Шлаус.

Друга, видно мања лобања, припадала је жени која је у тренутку смрти имала између 25 и 30 година, а датира из 8. века. Нашли су је у Јопићевој шпиљи у Лици, објашњава Шлаус.

Једна од теорија како су деформисане лобање, јесте да су већ при рођењу бебама подвезивали главу специјалним дрвеним дашчицама.

Највише издужених лобања пронађено је у Јужној Америци, а сматра се да је ова појава била распрострањена у древном Египту, као и код Хуна, Гота и Гепида.

Занимљиво је да у Египту нису пронађене деформисане лобање, једини увид у такву праксу су детаљни цртежи из давних раздобља на којима су приказани људи с издуженим потиљачним делом.

Хрватски научници сматрају да су разлози за издуживање лобања били верски, естетски и војни.

„Деца с таквим деформацијама наводно су често као последицу имала епилепсију, а будући да се сматрало да човек током епилептичног напада пада у транс и комуницира с боговима, то је било верски пожељно. Због деформације чела и носа људи с таквом главом лакше су и боље носили кациге, па је то војни разлог, а естетски се своди на то да је људима једноставно било лепо да виде такве издужене главе“, наводи Шимун Анђелиновић са одсека за форензику Универзитета у Сплиту и Завода за патологију и судску медицину КБ-а Сплит.

Шлаус има још једну теорију. „То је био тренд, статусни симбол. Наиме, људи који су били богати увек су на неки начин покушавали да се разликују, па су сматрали да је добро имати издужену лобању“, закључује Шлаус.