Бурек „залудео“ младе у Словенији

Шта је то што словеначке гимназијалце толико привлачи буреку па га, упркос неразумевању својих родитеља и домаћег културног естаблишмента, понекад стављају испред свих признатих вредности, питање је на које је одговор покушао да да антрополог Јернеј Млекуж са Института за словеначко исељеништво.

Млекуж је свој одговор објавио у најновијем броју хрватског научног часописа Етнолошка трибина, након дугогодишњег проучавања бурек-субкултуре у Љубљани, пише загребачки Јутарњи лист.

Питање је интригантије због чињенице да је реч о оријенталном културном елементу, који изузетно гостопримство налази у Словенији, која припада алпској културној области.

Већ дуго, у Словенији је на цени све у вези са буреком. Аутор је објавио књигу Бурек.си? Концепцти/рецепти, интернет сервер и електронска адреса који су названи по буреку - mesni@burek - постали су ствар престижа, расправе се воде на блогу листа Дело - Бурек блог, а водич Lonely Planet за Љубљану назива га „тај плебејски, јефтини, масни подлац“.

Издање стрипа Друге Европе, оне између Албаније, Украјине, Литваније и Словеније носи назив Стрипбурек.

Његово посебно словеначко издање Стрибурек на насловној страни има једначину, у којој масноћа од свих других вредности једина има „снагу“ квадрата.

Парафразирају се и стихови словеначког националног великана Франца Прешерна, тако да сада гласе: „Као лепе су Љубљанчанке на гласу одувек, али ниједна није добра као масни (бурек)“.

Од свих његових квалитета, фанови бурека на прво место стављају масноћу и тврде да што је маснији, то је бољи.

То је супротно врло јакој пропаганди здравог живота, која је управо масноћу прогласила „Ахиловом петом бурека“, а то је „значило почетак погрома са инквизицијом и ловом на вештице, уз сав пратећи спектакл“, наводи Млекуж.

Ипак, младим конзументима уобичајена масноћа бурека није довољна па траже „ултрамастан“ бурек, јер ако то није, једноставно не ваља.

Ученик католичке Шкофијске гимназије А.Ј. прецизира какав бурек мора бити: „Кад добијеш бурек који видиш кроз папир, унапред знаш да ће бити добар“.

Побуна против тортуре здраве хране овде се спаја са побуном против културног естаблишмента.

Бурек из словеначких пекара није добар јер нема довољно масноће. Добар је онај из којег се цеди маст, а такав праве бурегџије Албанци.

Несумњиво је реч о отпору „американизацији“ или „мекдоналдизацији“, дакле, о супротстављању стандардизованој, рационализованој, хегемонској америчкој култури, о бегу од доминантне породичне структуре исхране и о бегу од ауторитета одраслих, објаснио је Млекуж.

Истовремено је, сматра антрополог, реч о неприхватању југофобије, балканофобије и других националистичких појава, што се све манифестује у дискусијама, коментарима и изјавама на бројним интернет страницама и форумима, до текста „Бурек би, а џамије не би, а??“.

Све то је, према оцени Млекужа, ипак у другом плану. Сва та расправа привезак је спектакуларном стилу субкултурне комуникације, која усмерава пажњу на себе, тако да премешта, преокреће и руши доминантна значења.

Реч бунт, сматра Млекуж, код младих бурегџија највероватније треба ставити међу наводнике.