Хранљиви, пуни минерала, протеина, али...

На српској трпези бубе и пауци се налазе најчешће случајно, али у многим земљама представљају део редовне исхране.

Колико људима делују укусно зависи само од средине у којој је особа одрасла.

Тако се пауци, шкорпије и разни други зглавкари у неким крајевима света припремају свакодневно, у другим ретко као специјалитет, а негде се не сматрају јестивим. 

С друге стране, процењује се да на планети постоји око 2.000 различитих врста јестивих инсеката.

Стручњаци указују да постоје велике варијације између њих у саставу и хранљивим вредностима.

Разлике се јављају у односу на врсте, степен развоја јединке, па чак и у односу на њихову исхрану, пише аустралијски портал Science Alert.

Скакавци

Инсекти су богати протеинима, то се зна већ дуго, али је мало познато да припадници рода правокрилаца (скакавци, зрикавци, ровци и попци) у томе предњаче.

Међутим, и међу њима има рекордера, а такви су мексички скакавци Chapulines са уделом протеина и до 77,13 одсто!

Научнике посебно интригира чињеница да се ти инсекти хране намирницама далеко мање протеинске вредности. На менију им је најчешће кукуруз, пасуљ, детелина, па и тортиље, када на њих наиђу.

Ларве палмине црвене пипе 

У земљама Северне и Јужне Америке, југоисточним подручјима Азије и тропским подручјима Африке ларве палмине црвене пипе једу се у сласт.

Садрже и до 69,78 одсто масноће.

Будући да се прже у сопственој масноћи, није потребно додатно уље, а често се једу и свеже.

Као велики извор енергије ове ларве се препоручују при већим физичким напорима.

Зову их и „енергетским плочицама“.

Незасићене масне киселине су веома заступљене у овим јестивим инсектима, а у њима се може наћи више полинезасићених масних киселина (омега-6 и омега-3) него у пилетини или риби!

Што се тиче текстуре и укуса тих ларви, они који су се усудили да их пробају описују их као кремасте кад се конзумирају свеже, а слатке кад су пржене. 

Гусенице

Већина јестивих инсеката има исту или нешто већу количину гвожђа од говедине, што је око шест милиграма на 100 грама меса.

Врста гусеница Imbrasia belina садржи од 31 до 77 милиграма на 100 грама! Ова врста једна је од најчешће конзумираних на југу Африке, а стручњаци оцењују да би могла да има велику улогу у решавању проблема недостатка гвожђа у исхрани.

Светска здравствена организација упозорава да је недостатак те материје је најраширенији и најчешћи поремећај исхране у свету.

Црви брашнара

Ларве бубе познате као брашнар (Tenebrio molitor) занимљиве су за масовну производњу због тога што се по укупној нутритивној вредности могу упоредити са говедином.

Реч је о ендемској врсти у умереној клими као што је у Европи, која се увелико користи у индустрији љубимаца и за храњење птица.

Неколико холандских компанија које се баве производњом ларви познатих и као црви брашнара, сакупљају информације како би почеле масовну производњу и за исхрану људи.

Иако производња црва захтева безмало исте количине енергије, у атмосферу одлази далеко мање материја које изазивају ефекат стаклене баште, а потребна је знатно мања површина земље.