Пешке од Стокхолма до Јерусалима

Двадесетдвогодишњи Роберт Никола Грујић кренуо је пре два месеца путем ходочасника - из родног Стокхолма, ка светом граду Јерусалиму. За сада је прешао две хиљаде километара. Каже, нигде не жури и очекује да у Израел стигне за три-четири месеца.

У папучама, са штапом у руци и ранцем на леђима, Роберт је кренуо пешице на пут дуг 5.500 километара. Коначно одредиште му је Јерусалим. На том путу затекао се и у селу Раткову.

„Мој стриц је теолог и он ми је испричао да се на право ходочашће иде без новца, само пешке или магарцем и ја поштујем та правила. Овај штап ми је поклонио поп из Чешке и служи за то кад ме боли десна нога, држим штап у левој руци и тако мало поделим притисак“, објашњава Роберт.

Спава где стигне, у парку, на улици, у манастирима, а понекад му неко понуди и преноћиште. На путу који је изабрао, најпотребнији су му људи, јер како каже, без њих не ми могао да преживи.

„Нешто ће добити од потрепштина оно што он буде желео по његовим правилима. Он је рекао да то може да буде мало поврћа, мало воћа из мог шљивика, доста воде, дао сам му теглу џема, хлеба“, каже Јован Анђелић из села Раткова. 

Млади ходочасник до сада је прошао кроз седам држава и за сваку га вежу углавном лепе успомене и незаборавна искуства. Жеља му је да стигне и остане у Јерусалиму, да научи хебрејски језик и заврши књигу коју је почео да пише у току путовања. И на азијски континент планира да стигне на свој начин.

„Па препливаћу Босфор. Направићу неки сплавић за ранац и чуо сам да није претерано далеко и тако ћу да препливам“, каже млади ходочасник.

Пред Робертом је још око 3.500 километара.