Велика стопала, муке још веће

Тридесетједногодишњи Синиша Шушић, комунални радник из Љубиња, вероватно је човек са најдужим стопалима у Херцеговини. Висок је 202 центиметра, добро се носи са тежином од 170 килограма, али често с тугом посматра излоге и претражује интернет тражећи обућу број 56. А, тамо је нема, па нема.

Синиша се јада да га тај проблем прати још од 15. године и да је више био бос него обувен.

„На простору целе бивше Југославије за мене нема ни ципела ни патика и само захваљујући родбини у Канади, понекад добијем пар патика, па их чувам као очи у глави. Већ у основној школи сам носио број 51, па сам најчешће ишао шупљих ципела“, каже Синиша, додајући да је играјући одбојку увек прелазио црту испод мреже, али су му то толерисали.

Његови родитељи најбоље знају какве су све муке имали због његових великих стопала. Пошто у Љубињу није било обућара, Синишине ципеле је крпио његов отац Илија - канапом, шилом и кљештима.

„Нога му је више била мокра него сува, а у ципеле смо му често стављали најлон кесе да му ноге не би биле влажне“, каже Илија.

Док је служио војску, за кршног Херцеговца у магацинима није било одговарајућег броја, па је вероватно био једини војник који је носио патике.

Синиша набраја да има проблема и са вожњом аутомобила, јер често истовремено притисне квачило и кочницу или кочницу и гас, пошто је размак међу њима мали, а његово стопало велико.

Обожава синчића Марка, који би се сада могао сместити у његову патику и искрено прижељкује да његов син, кад одрасте, у продавницама обуће може бирати ципеле и патике по својој жељи.

Иначе, пар патика које се за Синишу Шушића ручно праве у Канади кошта око 250 евра, па се труди да што мање пешачи не би ли дуже потрајале. Искрено речено, за његову тежину то му и не пада тешко.