Десет проналазача који се никада нису обогатили

Даглас Даг Енглебарт, који је пре пар дана преминуо у 88. години, није зарадио ама баш ништа од тога што је изумео компјутерског миша.

Смрт овог скромног човека подстакла је Би-Би-Си да формира листу од 10 проналазача који су такође живели углавном од „браво“ и „тапшања по рамену“.

1. ЛЕД диоде

Када је Ник Холонјак Јуниор изумео прву практично употребљиву ЛЕД (Light Emitting Diode) диоду далеке 1962. године, предвидео је да ће она једнога дана заменити Едисонову сијалицу. Холонјакове колеге су говориле да заслужује Нобелову награду, али је он скромно одбијао: „Смешно је мислити да вам неко нешто дугује. Срећни смо што смо живи, кад већ причамо о томе“.

2. Самолепљиви папирићи за поруке

Компанија "3М" продала је на милијарде "Post-It Notes" папирића за поруке, али проналазачи истих истичу да нису ни близу било каквог богатства. Др Спенсер Силвер, један од коаутора, 1968. године развио је лепак са „карактеристикама лаког скидања“, а његов колега Арт Фрај дошао је на идеју да направи обележивач који ће се задржати у његовој црквеној песмарици.

3. Калашњиков, АК-47

Јуришну пушку „калашњиков“ или АК-47, најпродаваније оружје у историји човечанства, направио је тада совјетски војник Михаил Калашњиков док је лежао у болници и залечивао ране задобијене у Другом светском рату. Калашњиков је сматрао да је његов изум искључиво за добробит његове домовине.

4. Игла за грамофонске плоче

Мери Килик, која је измислила сафирну иглу за слушање грамофонских плоча, није успела да добије дозволу за њу и, упркос годинама борбе по судовима, никада није зарадила ништа. Заправо, 1958. године је добила парницу против "PYE Ltd." (Koninklijke Philips Electronics N.V.), али је банкротирала већ наредне године.

5. Ховеркрафт

Сер Кристофер Кокерел користио је усисивач и лименке да би тестирао своју теорију након што је развио ховеркрафт који је прво путешествије имао 1959. године, између Калеа и Довера. Кокерел је добио титулу витеза, али се годинама борио да би на крају добио симболичну суму од Националне корпорације за развој.

6.  Тетрис

Руски рачунарски програмер Алексеј Пајтинов је игрицу Тетрис развио уз помоћ колега из руског државног истраживачког центра, али је ауторска права почео да наплаћује тек 10 година касније када је основао компанију „Тетрис“.

7. Радио-апарат на навијање

Проналазач Тревор Бејлис је недавно изјавио да више не може да приушти себи становање у свом дому у Твикенхему, у Лондону, јер, и поред вишемилионске продаје његовог радија на навијање, компанија са којом је ушао у посао је променила његов дизајн и он је изгубио контролу и права над својим производом и профитом.

8. Караоке машина

Јапанац Даисуке Иноуе зарађивао је за живот свирајући бубњеве у групи која је допуштала гостима једног бара да певају за микрофоном. Једнога дана када нису могли да наступе, он је пустио музику са траке, а касније направио једанаест Караоке машина. Међутим, пошто није патентирао своју идеју, jeдва да је ишта зарадио!

9. MP3

MP3 је врло брзо постао стандардни формат за пренос музике преко интернета. Карлхајнц Бранденбург, студент филозофије из Немачке, почео је рад на том пројекту 1980-тих, али пошто није имао новца за дистрибуцију софтвера, на тржиште га је избацио као "shareware" (на одложено плаћање на унапред дефинисани период).

10. WWW, World Wide Web

И на крају, на листи се налази и сер Тимоти Бернерс-Ли, који је креирао веб (систем међусобно повезаних хипертекстуалних докумената којима се приступа преко интернета) да би помогао научницима да раде у европској истраживачкој лабораторији у Церну. Он каже да рапидни успех његовог проналаска лежи у томе што га је направио бесплатно доступним свима.

Ми на листу додајемо и Николу Теслу, који би постао најбогати човек и први милијардер у историји да није поцепао уговор са Џорџом Вестингхаусом, који му је гарантовао хонораре од ауторских права за патенте.