Да ли је ово Бигфут?

Деценијама након мистериозног нестанка, појавио се попут Халејеве комете. Готово да привлачи исту пажњу јавности.

Легендарни „Ледени човек из Минесоте" (Minnesota Iceman) биће од 3. јула изложен у Музеју чуда у Остину, у Тексасу.

Није му то први пут да се у великом сандуку леда нађе пред сваким ко има да плати карту – крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века „шетали" су га по вашарима и тржним центрима широм САД.

Ледени је дугачак 183 центиметра и први пут се појавио почетком 1968. године као „Створ из Сибира" или „Створ у леду". Био је смештен у провидном сандуку који је функционисао као фрижидер.

Човек по имену Френк Хансен га је у том стању изложио, тврдећи да га је лично открио. Прво је тврдио да га је нашао у Сибиру, али онда је „окренуо плочу" и „признао" да га је убио у шумама Минесоте.

Признање је привукло и ФБИ, јер су људи из Бироа помислили да је Хансен изложио нечији леш.

Најзанимљивији део приче тек следи. 

Како се наводи у књизи Бигфут откривен: Антрополог испитао најстарију америчку легенду, два криптозоолога, Иван Сандерсон и Бернар Хувелманс, прегледала су ово тело трагајући за доказима да Бигфут заиста постоји.

Било је то у години када се Ледени појавио на вашарима.

Пар „стручњака" је сматрао да је биће стварно, право, непознате врсте, а Сандерсон је чак напоменуо да може да осети мирис тела у распаду кроз пукотине у дебелом слоју леда.

Такође су веровали да је створ заправо карика у еволутивном ланцу која је недостајала – Хувелманс му је дао и латински назив Homo pongoides.

Недуго затим, Сандерсон је успео да убеди некога из Института „Смитсонијан" да покрене званични поступак утврђивања аутентичности.

Међутим, пре самог почетка истраге, његов колега Хувелманс је, наводно, право тело заменио лутком од латекса!

Институт је изашао у јавност са изјавом да је „задовољан што је биће у ствари вашарски експонат од гуме и длаке и да су 'оригинал' и онај који су затекли, тј. 'замена', заправо један те исти".

Јер, „Смитсонијанови" истраживачи су открили да је једна компанија на Западној обали направила Хансену „реплику" Леденог човека 1967. године. А људи из компаније који су креирали лутку никада нису видели „оригинал".

Закључак им се просто наметао.

После обиласка земље седамдесетих година, створ и његов ексцентрични власник су се повукли из јавности.

А онда је Стив Басти, горепоменути власник Музеја чуда, после две године трагања, нашао Хансенову породицу, па откупио замрзнуто биће или већ гумену верзију, шта год.

Све зависи с ким причате о томе.