Посејдону и природи у част

Уметничка дела настала заједничким дејством човека и природе својом необичном лепотом шаљу поруку наде, али и упозорења радозналим туристима. Скулптор Џејсон Декејрис Тејлор годинама успешно сарађује са екосистемом старајући невероватна дела испод водене површине.

Џејсон Декејрис Тејлор, интернационално признати еко-скулптор, стварајући подводне скулптуре које живе у складу са околином у коју су постављене, упознаје нас са нешто другачијим светом где се уметност развија под утицајем природе.

Његове инсталације су дизајниране да се понашају као вештачки гребени који привлаче корале и служе као станишта разних врста риба, одвлачећи посетиоце дубина од крхких природних подводних гребена, стварајући простор за подводно обнављање тих површина.

Симбиозом човековог дела и природе Тејлор шаље поруке наде, али и губитка.

Скулптуре се временом мењају под утицајем околине, стварају потпуно другачији подводни пејзаж развијајући наративну страну природе.

Поставке подводних изложби постоје широм света. Тиха еволуција у Мексику, 400 гипсаних одливака људи у природној величини, изложено је на више од 420 квадратних метара морског дна. Алга на лицу девојке, морска звезда на опатици, које споро али сигурно расту, симболизују утицај природе на човечанство.

Изгубљени дописник налази се на дубини од осам метара у Гренади. Човек који седи за писаћом машином док га сваког дана све више прекривају морска трава и организми асоцира на надмоћ нових технологија које људе, као и машину у овој инсталацији, престижу вртоглавом брзином и потискују у заборав.

Протеклих деценија изгубљено је више од 40 одсто коралних гребена. Научници предвиђају трајно смањење 80 одсто станишта корала до 2050. године.

Уметност Џејсона Декејриса Тејлора пример је домишљатог утицаја на еко-систем који, осим што нуди естетско задовољење радозналом оку туристе, чува природна станишта чинећи одступницу за људски утицај.