Жене по интелигенцији престижу мушкарце

Постоји више дефиниција интелигенције, али је најчешћа она да се ради о „менталној карактеристици која укључује сналажење у новим ситуацијама, способност учења на основу искуства и разумевање и коришћење апстрактних појмова".

Интелигенција се мери IQ тестовима које је 1905. године увео француски психолог Алфред Бине, како би могао да предвиди успех деце у школи и идентификује малишане којима ће у учењу требати посебна помоћ.

Али, историја тестова интелигенције пуна је контроверзи, због разлика које се уочавају међу половима и различитим етничким групама.

Иако је најбољи резултат на IQ тесту, чак 218 бодова, остварила једна жена, Американка Мерилин Савант, припаднице лепшег пола у последњих 100 година у просеку су на тестирањима овог типа имале пет бодова мање него мушкарци.

Разлике међу расним групама први је уочио амерички психолог Артур Јенсен са Берклија који је 1969. године објавио да афроамеричка деца имају просечан IQ 85, док деца белаца имају IQ 100.

Јенсен је закључио да је то великим делом наследно, што је изазвало скандал, а критичари су тврдили да је разлика у резултатима последица различитих услова одрастања.

Међу Јенсеновим критичарима био је и доктор Џејмс Флин, професор на Универзитету „Отаго" са Новог Зеланда, светски ауторитет за тестове интелигенције којима се бави скоро 60 година, и који је уочио да IQ људи на Западу расте темпом од три бода за десет година (у психологији се то назива „Флиновим ефектом").

Расправа о разликама у резултатима на тестовима интелигенције између жена и мушкараца и иначе је „вруће" научно, али и политичко питање.

То је осетио и Лери Самерс, бивши ректор „Харварда". Он је 2005. године одржао предавање у којем је, као један од могућих разлога незаступљености жена у природним наукама, навео „урођене разлике између мушкараца и жена".

Изазвао је велики скандал и поднео оставку, а на ректорској позицији заменила га је Дру Гилпин Фауст, прва жена на челу „Харварда".

Флин је последњих година своје идеје тестирао анализирајући нове IQ тестове из земаља Западне Европе, Аустралије, Новог Зеланда, Аргентине и Естоније.

Та анализа показује да се разлика у коефицијенту интелигенције међу половима, последњих година сасвим изгубила.

Тако су разлике у Западној Европи минималне, у Аустралији мушкарци и жене у просеку имају исти IQ, а у Естонији, Аргентини и Новом Зеланду жене имају нешто виши IQ од мушкараца.

„То је последица модернизације. Сложеност модерног света утиче на јачање когнитивне комплексности мозга, што доводи до повећања степена интелигенције", објашњава Флин.

Тај напредак је уочљивији код жена него код мушкараца, јер су у прошлости биле у неповољнијој позицији.

Доктор Флин је навео неколико могућих објашњења бржег раста IQ код жена, него код мушкараца.

Према једном, жене воде много захтевнији живот балансирајући између обавеза у породици и посла.

Могуће је и да жене имају благо виши потенцијал интелигенције него мушкарци, па сада то почињу да реализују.