Јужни „народи“ проширили пољопривреду

Пре више хиљада година пољопривреда се проширила Европом заменивши дотадашњи стил живота људи који се састојао од лова и прикупљања хране.

Сада, студија древних ДНК података показује да је тај тренд подстакнут сталним сељењем фармера са места на место.

Научници су дуго расправљали на тему како се пољопривреда проширила по Европи. Да ли су фармери мигрирали? Да ли се идеја пољопривреде ширила од културе до културе?

Пољопривреда се појавила на Блиском истоку пре неких 11.000 година и пре 6.000 година проширила се по целој Европи.

У новој студији, објављеној у листу Наука, научници су анализирали генетски материјал костију старих 5.000 година које су пронађене у Шведској. Реч је о костима троје ловаца-сакупљача сахрањених на острву Готланд, у близини шведске обале и фармера сахрањених на оближњем копну.

Ловци и ратари живели упоредо 

Научници су знали да је реч о ловцима и фармерима због предмета који су сахрањени са њима. Како преноси АП обе културе коегзистирале су више од 1.000 година у истој области.

Када су научници упоредили старе ДНК резултате са модерним Европљанима открили су да је ДНК фармера најсличнија медитеранској популацији Кипрана и Грка.

Насупрот томе, ДНК ловаца највише личи на Финце. Најједноставније објашњење је да су древне миграције фармера почеле у јужној Европи и прошириле се, генерацијама, ка северу, кажу истраживачи са Универзитета у Упсали и других шведских и данских институција.

Ови подаци показују да су се фармери са југа селили ка северу носећи са собом своје биљке и опрему и мешали са локалцима учећи их како да гаје своју храну и да се на тај начин пољопривреда проширила по Европи и преовладала над ловом и сакупљањем хране.