Борбе петлова - омиљени спорт Ирачана

Борбе у Ираку нису неуобичајене, али ова се не води пушкама и ракетама. Када се огласи звоно, тренери пуштају петлове Дакдука и Самама у ринг.

Гомила окупљена око склепаног ринга узвикује, ишчекујући крв.

Добродошли на борбе петлова у Ираку, илегалне, али широко распрострањене, које привлаче на десетине мушкараца од којих се многи кладе, али већина ипак долази само да се забави.

„Долазим овде пет година, бар једном месечно", рекао је АФП-у Ахмед Џабар алудирајући на то да је чак и током најжешћих сукоба у Багдаду 2007. и 2008. године био редован гост.

„Никада се не кладим, само гледам - ово је мој омиљени спорт, омиљенији од фудбала или било чега другог на телевизији", рекао је овај 43-годишњи водоинсталатер.

У малој кући са металним кровом у западном Багдаду, борбе се свакодневно организују од 17 до 23 сата. Од јуна до октобра мечева нема, због великих врућина које тада притискају Багдад.

„Арена" се састоји од кружног ринга пречника око три метра, прекривена је црвеним тепихом и окружена седиштима.

Велики плакат на једном зиду објашњава правила: свака борба има осам рунди, које трају 13 минута. Рунде су одвојене паузом од два минута, тако да борбе трају у просеку два сата.

Петао је изгубио уколико падне три рунде за редом, или ако га други петао држи најмање минут за врат. Сваки власник може да прекине меч ако се боји за живот свог певца.

А када се такмичарски дух пробуди, улози постају високи.

У земљи где Светска банка процењује да годишњи приход по глави износи 2.340 долара, а незапосленост 17,5 посто, петао може да кошта и до 8.000 долара, а стотине долара сваког дана „промене руке" захваљујући коцкању, иако се и оно сматра неисламским.

Најцењеније птице су харати - петлови турског или индијског порекла са мишићавим ногама и вратовима. Власници о њима помно брину, уз строгу дијету и тренинг.

„Борбе петлова превазилазе регионе и друштвене разлике", рекао је Сафа Абу Хасан. „Било да је реч о војницима, пословним људима и службеницима, потоји атмосфера ентузијазма које нема у другом спорту", додао је Хасан.

Сафа Абу Хасан већ 20 година гледа борбе петлова, али ретко се клади.

У рингу Дакдук и Самам се неуморно боре, скачу у ваздух уз облак перја, док гомила навија. Када се огласи звоно за крај рунде, тренери их узимају, испирају ране, дају воде да попију и масирају ноге. Опкладе се крећу од три до 100 долара.

Током целог меча никоме ни на крај памети нису права животиња.

„Најбољи петао кога сам имао звао се Кардаш. Седам мечева за редом је добио", рекао је одгајивач Махмуд који већ 20 година гаји петлове и тренутно их има 17.

„Петлови ипак на крају умру и то ме растужи. Али ово је спорт. А у сваком спорту имате победника и губитника", рекао је Махмуд.