Ледено доба за 1.500 година?

Услед високог нивоа угљен-диоксида у атмосфери, мало је вероватно да би ново ледено доба могло да задеси нашу планету у наредних 1.500 година, наводи се у чланку објављеном у часопису Nature Geoscience.

Гасови су главни кривци глобалног загревања. Њихова концентрација достигла је врхунац 2010. године, остаће у атмосфери још деценијама, чак и у случају да се већ данас потпуно заустави њихово испуштање, истиче се у студији Светске метеоролошке организације (СМО).

Ледено доба је геолошки период са значајним смањењем површинске и атмосферске температуре на Земљи, што за последицу има повећање леденог покривача на планети.

Сматра се да је било најмање пет ледених доба на Земљи. Током тих периода, постоје циклуси глацијације када се ледени покривач смањује и повећава.

Званично, планета се у последњих 10.000 до 15.000 година налази у интерглацијалном раздобљу, чије је трајање предмет различитих процена.

„Аналитичари предвиђају да ће се актуелни интерглацијални период завршити за 1.500 година, уколико концентрација CO2 не пређе 240 ppmv (240 молекула угљен-диоксида на сваких милион молекула у ваздуху)", истиче се студији.

Тренутна концентрација угљен-диоксида, међутим, износи 390 ppmv, а на том нивоу повећање обима леденог покривача је немогућа.

Студију, која се темељи на варијацијама Земљине орбите и узорцима стена, спровели су истраживачи са Универзитета у Кембриџу, Универзитетског колеџа у Лондону, Универзитета на Флориди и Универзитета у Бергену, у Норвешкој.

Научници не умеју потпуно да објасне разлоге који доводе до леденог доба, али сматрају да на тај феномен утичу промене у Земљиној орбити око Сунца, концентрације метана и угљен-диоксида у атмосфери, као и померање тектонских плоча.

Они предвиђају пораст температуре на Земљи као последицу све виших нивоа гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери, што може да изазове пораст нивоа мора и екстремне временске непогоде.

Научници већ дуго упозоравају да глобална температура не би смела да порасте више од два степена Целзијуса како би се избегле најгоре последице климатских промена које би планету могле да доведу у опасност.