Лане моје рудничко

Јована Лукић са Рудника за време распуста има необично друштво.

Тој 16-годишњој девојчици гошћа сваког јутра долази из шуме, у коју се, после пар сати дружења, враћа. На Јованин глас, срна се увек одазива.

У дом Лукића стигла је мало после рођења, а деда Драгољуб пронашао ју је у оближњој шуми и тако унуци остварио животни сан.

„Када је деда успео то да ми оствари, одушевио ме је тим и од тад смо нераздвојне. Кад год сам овде, она је сваки пут ту. Обично ме деда ујутру пробуди пошто рано долази и онда, пошто једе и шећер и све, онда је храним, мазим. Доста времена проводим с њом", каже Јована.

Необично пријатељство започело је пре осам месеци. Уз савете ветеринара, Лукићи су куповали козје млеко и тако хранили младунче.

„Лане је почело да је доји за ову овде јагодицу (показује на доњи део увета), и сипали смо млеко и тако је она почела, и после смо купили цуцлу и флашицу и одгајили је на цуцлу", објаснио је деда Драгољуб.

Лана се одомаћила у кући Лукића у Брезовици. Не плаши се људи, али јој највише прија Јованино друштво. Није важно да ли су дневној соби или у воћњаку, битно је да су заједно.

„Веома сам поносна што сам успела да је припитомим и што је овде свако јутро, што се враћа. Прошли пут је била 20 дана у природи."

„Па, сад је то велики проблем, она има 20 килограма. Да ли ће њено друштво, срне, прихватити њу у своје друштво?", пита се деда.

Ова 16-годишњакиња, будућа бабица, много воли животиње. Уз оне домаће које су свакодневно ту, у дружењу са срном ужива током распуста.