Zahvalite se, ali nemojte lupetati

Gledanost ceremonije dodele Oskara opada godinama unazad. Primera radi, prenos 2008, čiji domaćin je bio zabavljač Džon Stjuart, gledalo je 32 miliona Amerikanaca, a godinu pre toga bilo ih je 39,9 miliona. Deceniju ranije, 1998, kada je "Titanik" bio "glavni", pred ekranima je sedelo 57 miliona Amerikanaca. 

Domaćini su, navodno, shvatili u čemu je problem - niskobudžetni filmovi, irelevantni voditelji, prazne šale i klimavi, unapred snimljeni segmenti programa, ali i predugi i besmisleni govori zahvalnosti dobitnika. 

Zato su organizatori tražili od glumaca da "zahvalnice" ove godine budu "kratke, lične, upečatljive, naravno, osećajne i da se spomene najviše 2-3 imena". Kao da žele da kažu: "Ne lupetajte, već se ugledajte se na Džoa Pešija", čiji je govor "Ovo je privilegija za mene. Hvala vam" iz '91. (za "Dobre momke") zaveden kao najkraći u istoriji američke filmske akademije.

Plus, za 22. februar su najavili veliki raskid sa tradicijom i najmanje 4 iznenađenja.

Dok ne vidimo šta će se to epohalno promeniti, podsetićemo vas na neke od govora koji su obeležili 80 godina dugu istoriju dodele najznačanije svetske filmske nagrade.

"Ovo mi znači još više ovaj put, ne znam zašto. Mislim da sam ga prvi put jedva doživela, jer je sve bilo novo za mene. Ali želim da kažem 'Hvala', vama. Nisam imala pravu karijeru. I želela sam više od svega da imam vaše poštovanje. Prvi put nisam to osetila. Ovaj put osećam. I ne mogu da poreknem činjenicu da vam se dopadam... upravo sada... dopadam vam se!", izjava je po kojoj je ostala upamćena Seli Fild, nakon što je dobila drugog "Oskara" 1985. godine.

Kada je 2001. osvojila prestižnu zlatnu statuu za glavnu žensku ulogu u filmu "Erin Brokovič", Džulija Roberts se 4 minuta zahvaljivala gotovo celoj filmskoj ekipi poimence. Čak je na početku govora zamolila "čoveka sa štapićem" (dirigenta Bila Kontija) da sedne i odmori, jer ko zna da li će ikada više imati priliku da bude tu gde jeste. Na kraju je zaboravila samu Erin Brokovič, na čijem liku je bila zasnovana njena uloga.

Jecajući, smejući se, zaprepašćenog lica, Hali Beri je 2002. godine održala govor od 2,5 minuta, gotovo četiri puta duži od dopuštenih 45 sekundi. I ona se zahvaljivala svima živima, uključujući i njenog advokata. Ali pošto je to bio istorijski trenutak za Akademiju, jer je postala prva Afro-Amerikanka koja je osvojila "zlatnog momka" za glavnu žensku ulogu, "sve joj je oprošteno".

Ipak, rekord za najduži govor još uvek drži Grir Gerson, koja je primajući Oskara za najbolju glavnu žensku ulogu, ostvarenu u filmu "Gospođa Miniver", 1943. naterala prezenterku Džoan Fontejn da sedne. Gersonova je pročistila grlo i počela rečima: "Ja sam praktično nepripremljena". I pričala, pričala... da bi se zaustavila na isteku 7. minuta, koliko je zabeležio Patrik Stokshil, istoričar Akademije. Šta bi bilo da je došla pripremljena. Nikada više nije osvojila Oskara.

Za razliku od nje, Olivija de Hevilend je 1947. došla pripremljena i k'o "iz topa" izgovorila imena 27 ljudi kojima se zahvalila, što je dosadašnji rekord.

Suze su pustile i Gvinet Paltrou 1999. (čiji se govor na nekim listama vodi kao najiritantniji svih vremena), te Nikol Kidman četiri godine kasnije.

Ali, ponekad pobednici budu i nadahnuti. Tako je ostao zapamćen govor Hilari Svonk kada je dobila svog drugog "Oskara" 2005. godine, za "Devojku od milion dolara". Tada je rekla: "Bila sam tek devojčica koja je živela u kamp-kućici i imala san!"

"Ako nemate ništa zanimljivo da kažete - izmislite", savetovala je voditeljka svečane dodele 2007. Elen De Dženeris i dodala: "Ali, ne uzbuđujte se, možda ga nećete osvojiti!"