"Miholjsko leto" za kraj septembra i početak oktobra - Nedeljko Todorović otkriva kada nas očekuje prvi mraz

Jesen je počela jutros u dva časa i pet minuta, a ovo jutro donelo je znatno niže temperature u odnosu na prethodne dane. Posle dugog, toplog i veoma sušnog leta, pred nama je period koji često donosi velike temperaturne oscilacije – od svežih i prohladnih jutara do znatnog zagrevanja tokom dana.

Meteorolog Nedeljko Todorović je objasnio da će temperature u narednom periodu postepeno opadati, u skladu s kalendarom.

"Sunce nisko na nebu slabije zagreva površinu tla, samim tim i prizemni vazduh, tako da temperature padaju polako", rekao je.

Prosečna maksimalna temperatura početkom septembra iznosila je oko dvadeset šest stepeni, krajem meseca biće oko dvadeset dva, a u oktobru će se kretati od dvadeset jedan do petnaest stepeni, pri čemu je oktobar mesec s najizraženijim padom prosečnih temperatura. Pad će se nastaviti i u novembru, sa petnaest na devet, odnosno osam stepeni.

Kada je reč o dnevnim temperaturnim oscilacijama, Todorović kaže da one zavise od stanja atmosfere – veće su po vedrom i sunčanom vremenu, a manje kada ima oblaka i kiše, a razlikuju se i po nadmorskoj visini i naseljenosti mesta.

Beograd ima najmanje dnevne amplitude

Beograd, navodi, ima među najmanjim dnevnim amplitudama u Srbiji. Istakao je i da su amplitude uopšteno veće leti, dok zimi, u decembru, januaru i februaru, prosečno iznose sedam do osam stepeni.

"Subjektivno je kad vi kažete sad u jesen je veća amplituda zato što vas je iznenadilo, pod znacima navoda, hladno jutro", objasnio je.

Na pitanje o padavinama, Todorović navodi da je situacija i dalje neizvesna, ali da su mogući povremeni pljuskovi, poput onih zabeleženih prethodnog dana, kada je u planinskim predelima registrovan i prvi snežni pokrivač, u debljini od jednog centimetra. Podsetio je da je ovo druga uzastopna godina s manjkom padavina na godišnjem nivou.

Meteorolog je dodao da je ovo leto bilo izuzetno oskudno padavinama, posebno u avgustu, dok u septembru nedostaje između dvadeset i dvadeset pet odsto uobičajene količine.

Najavio je da će u petak pasti nešto kiše, ali u malim količinama, te da će se topao karakter vremena, sličan onom u septembru, verovatno nastaviti i u oktobru – uključujući i poslednja tri-četiri dana ovog meseca, kada se očekuje nova topla varijanta vremena.

Na tvrdnju da se u Evropi najavljuju toplotni talasi do četrdeset stepeni, ovaj sagovornik je demantovao takve navode, ocenivši ih kao neproverene informacije.

"U Francuskoj nema ni slučaja da to bude. Može na jugu Francuske do trideset. U Španiji, i to u onim centralnim delovima, do trideset pet, i to jedan ili dva dana", precizirao je Todorović.

Prvi sneg pred početak jeseni

Na pitanje kako objašnjava da je, samo dan pre početka jeseni, zabeležen snežni pokrivač, odgovorio je da vremenske prilike ne idu strogo po astronomskom kalendaru.

"Mi računamo septembar u meteorologiji i klimatologiji, septembar je prvi jesenji mesec. Decembar je prvi zimski mesec, a sneg prosečno padne krajem novembra", objasnio je, dodajući da razlika prosečne temperature u našem podneblju iznosi deset stepeni, što čini ovakve oscilacije očekivanim.

Najavio je da prva nedelja jeseni neće biti previše promenljiva, već da će karakter vremena biti uglavnom stabilan.

"Svaki peti ili šesti dan bude neko prolazno zahlađenje s nešto malo kiše, ali tri-četiri dana uzastopno je ipak prijatno, toplo i sunčano vreme", rekao je, najavivši da će poslednjih dana septembra i početkom oktobra maksimalne temperature biti iznad dvadeset pet stepeni, što odgovara kriterijumima letnjih temperatura – najava onoga što se naziva "miholjsko leto".

Na pitanje da li će jesen biti toplija u odnosu na prosek, odgovorio je da se očekuje nastavljanje trenda nadprosečnih temperatura iz prethodnih meseci, te da se sredinom oktobra, posebno u manjim mestima i okolini Beograda, očekuje prvi mraz, dok bi se u drugoj polovini novembra mogao pojaviti i sneg.

"Sad je vrlo brz prelazak iz letnje situacije ka zimi", zaključio je Todorović.

Nagle promene vremena i organizam

Doktor Petar Otašević iz Instituta Dedinje je istakao da nagle promene temperature mogu predstavljati dodatno opterećenje za organizam. "Naš organizam to percipira kao situaciju na koju treba da se navikne i mi normalno imamo odgovarajuće fiziološke mehanizme kojima se naše telo prilagođava promeni temperature", objasnio je.

Posebno su ugrožene starije osobe, deca i ljudi sa hroničnim bolestima, kod kojih su mehanizmi adaptacije usporeni.

Savetuje da se u ovakvim periodima prilagodi način oblačenja, da se, ukoliko smeta niska jutarnja temperatura, izbegava izlazak u ranim jutarnjim časovima, a da se redovna terapija, posebno kod osoba lečenih od hipertenzije, usklađuje isključivo u dogovoru s lekarom.

"Mi svake godine prolazimo manje-više kroz iste ili slične scenarije, tako da se dogovorite unapred", naglasio je Otašević, podsećajući da su mnogi pacijenti tokom leta smanjivali terapiju zbog niskog pritiska, pa je sada treba ponovo prilagoditi.

Lekar savetuje da svako "sluša svoje telo" i obrati pažnju na simptome poput umora, vrtoglavice, nesvestice ili bolova u grudima, koji su češći upravo u prelaznim periodima između godišnjih doba, i da u slučaju takvih tegoba potraži sistematski pregled.

Kada je reč o povratku fizičkoj aktivnosti posle leta, preporučuje postepenost, a osobama starijim od četrdeset godina, ili onima sa faktorima rizika za kardiovaskularne bolesti, savetuje prethodnu konsultaciju s lekarom. Osobama s hipertenzijom preporučuje češće merenje pritiska, posebno ako osete glavobolju u predelu potiljka, zvonjenje u ušima ili vrtoglavicu, jer to može biti znak skoka pritiska.