Preminuo Ričard Holbruk

Veteran američke diplomatije, Ričard Holbruk, preminuo je noćas (ponedeljak uveče po lokalnom vremenu), u bolnici, u Vašingtonu, od posledica naprsle aorte, javljaju američki mediji. 

Holbruku je pozlilo u petak, tokom sastanka sa američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton, i smesta je prebačen u Univerzitetsku bolnicu "Džordž Vašington", gde je istog dana operisan. Operacija je trajala više od 20 sati, prenela je TV Foks.

Holbruk će ostati upamćen po svojoj ulozi u zaključenju Dejtonskog sporazuma, kojim je 1995. godine okončan rat u Bosni i Hercegovini, a sada je ključni izaslanik u Obaminim naporima za okončanje devetogodišnjeg rata u Avganistanu.

Proteklih godina morao je da demantuje tvrdnje da je, 1996. godine, lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću garantovao da ga Haški tribunal neće krivično goniti ako se povuče iz politike.

Holbruk je radio u svim administracijama demokrata od kraja 1960-ih godina. Završio je istoriju na Univerzitetu Braun i nameravao da postane novinar. Kada je diplomirao 1962. godine, Njujork tajms ga nije primio, ali ga je zato zaposlio Stejt department.

Na početku karijere bio je šest godina u tadašnjem Južnom Vijetnamu, gde je dogurao do pomoćnika ambasadora u Sajgonu, a bio je u sastavu američke delegacije na neuspelim pregovorima u Parizu 1968-1969.

Bio je pomoćnik državnog sekretara za Istočnu Aziju i Pacifik u administraciji Džimija Kartera krajem 1970-ih, a igrao je ključnu ulogu u uspostavljanju punih diplomatskih odnosa sa Kinom 1979. godine.

Tokom administracije Bila Klintona, Holbruk je bio ambasador u Nemačkoj 1993-94. godine, a pomoćnik državnog sekretara za evropske poslove 1994-95.

Posle toga, od 1999. do 2001. godine bio je ambasador SAD u UN. Njegov diplomatski stil mu je doneo nadimke "Buldožer" i "Pobesneli bik".

Administracija Baraka Obame poverila mu je mesto izaslanika za Avganistan i Pakistan, ali je taj njegov najnoviji angažman različito ocenjivan.

U svakom slučaju, smatrali su ga briljantnim, ponekad oštrog jezika, sa izuzetnim arsenalom činjenica, blefova, kleveta, implicitnih pretnji i, kada je bilo neophodno, glumljenih napada gneva. On je znao da zbuni, a ponekad i zaplaši protivnike i kolege za pregovaračkim stolom.

Bio je autor jednog toma "Papira Pentagona", tajne istorije Vijetnamskog rata pripremljene za Ministarstvo odbrane.

Ostala je poznata njegova neostvarena ambicija da bude šef diplomatije, iako je dva puta bio u užem izboru. Najpre, 1997. godine, kada je državni sekretar postala Medlin Olbrajt, i 2009. godine, kada je na to mesto postavljena Hilari Klinton.