Za spas tigrova

Stručnjaci za život u divljini i funkcioneri 13 zemalja u Sankt Peterburgu razgovaraju o  zaštiti tigrova jer ih je u svetu ostalo između 3.200 i 3.500, naspram 100.000 koliko ih je na početku 20. veka.

Prvi skup na ovako visokom nivou posvećen opstanku samo jedne životinjske vrste trajaće do 24. novembra, a otvorio ga je osvedočeni zaštitnik tigrova ruski premijer Vladimir Putin.

Generalni direktor "Svetskog fonda za prirodu" Džejms Lip izjavio je da bi tigrovi, ukoliko se ne primene pravilne mere zaštite, mogli da nestanu do 2022. godine, godine tigra po kineskom kalendaru.

Na konferenciji bi trebalo da bude usvojen program čiji je cilj udvostručavanje populacije tigrova u prirodi do 2022. godine i deklaracija koju će potpisati lideri zemalja učesnica.

To su Bangladeš, Butan, Kambodža, Kina, Indija, Indonezija, Laos, Malezija, Mjamnar, Nepal, Rusija, Tajland i Vijetnam, zemlje u kojima i dalje žive tigrovi.

Učesnici konferencije će tražiti i podršku donatora u finansiranju programa očuvanja tigrova, a procenjeno je da će u narednih pet godina biti potrebno dodatnih 330 miliona dolara za ostvarivanje tog plana.

Trećina te sume biće usmerena na sprečavanje krivolova tigrova i životinja kojima se oni hrane.

Tri podvrste tigra - tigar sa Balija, sa Jave i kaspijski tigar - su nestale u poslednjih 70 godina, a opstanak još šest nije siguran.

Te divlje mačke žive u vrlo različitim sredinama, od džungli Indije i jugoistočne Azije do četinarskih šuma šet meseci prekrivenih snegom na dalekom istoku Rusije i planina Butana na visini od oko 4.000 metara.

Najveći problem za tigrove je krivolov, a kosti i drugi delovi tela koriste se u tradicionalnoj medicini Dalekog istoka.

Nestajanje prirodnih staništa zbog krčenja šuma i izgradnje infrastrukture i nedostatak potencijalnog plena zbog preteranog lova takođe predstavljaju veliku opasnost za tigrove.