"Ekonomist" tumba Evropu

Ljudi relativno lako mogu da migriraju po Evropi, međutim, zamislimo i da zemlje mogu da menjaju svoje lokacije unutar Starog kontinenta. Londonski Ekonomist predlaže upravo takvu mapu koja je, prema pisanju tog lista, daleko logičnija od postojeće.

Britanija, koja će nakon parlamentarnih izbora morati da se suoči sa ozbiljnom reformom javnih finansija, pomerila bi se ka južnoj Evropi i zemljama koje se danas suočavaju sa teškom finansijskom situacijom.

Na geografsko mesto Velike Britanije došla bi Poljska, koja je u prošlosti dovoljno propatila zbog toga što se nalazila između Nemačke i Rusije. Time bi se simbolično dala šansa Varšavi da konačno predahne i uživa u vetrovima Severnog Atlantika.

Francusko-flamanski spor u Belgiji, koji je oborio tamošnju vladu, odveo je tu zemlju do centralne Evrope, na mesto gde se nalazi Slovačka.

Tako Belgija dolazi na poziciju na kojoj je bila Češka, koja zbog dobro organizovane vlasti, dobija neponovljivu priliku da se pridruži zemljama na severu Kontinenta, pa joj tako prvi sused postaje Holandija.

Belorusija je trenutno bez izlaza na more i pokušava da se iskobelja i nagodi sa Rusijom. Polako, ali sigurno se približila Skandinaviji, čiji je uticaj odigrao veoma veliku ulogu u pregovorima sa Sovjetima.

Belorusija zauzima teritoriju bivših sovjetskih republika Litvanije, Letonije i Estonije. Ove tri zemlje premeštaju se na novu lokaciju, na mesto gde se nalazi Irska, pa tako i njih pogađa ista bolest, "unutrašnja devalvacija", rast cena, kresanje zarada.

Ipak, i dalje ne padaju u dug kao što je to uradila Grčka, koja sa velikim razlogom zaslužuje  nepromenjenu geografsku odrednicu.

Baltičke zemlje ostvaruju svoj san i polako se približavaju Sjedinjenim Američkim Državama, dok istovremeno ostavljaju Rusiju daleko za sobom.

Kalinjingrad bi konačno mogao da dobije prirodno okruženje i približi se Rusiji i time otkloni anomaliju koju vuče još od Drugog svetskog rata.

Ukrajina se, po mapi Ekonomista, sada primakla na samo 100 kilometara od Berlina, što bi trebalo da znači ozbiljan početak evropskih integracija. Pomak Ukrajine dala je tračak nade Rusiji da se pomeri ka zapadu.

"Pomeranja" i na Balkanu

Sledeći na redu je Balkan. Skoplje, Tirana i Priština međusobno menjaju mesta. Priština izlazi na more, Skoplje dobija priliku da se još više približi Beogradu, a Tirana je sve dalja od Jadrana.

Paranoični grčki fanatizam sa severa zemlje tako će jednostavno vremenom ispariti, ocenjuje Ekonomist.

Bosna i Hercegovina je i suviše slaba i krhka za bilo kakva pomeranja, pa bi trebalo da još neko vreme ostane tu gde jeste.

Švajcarska i Švedska su često zbunjene međunarodnim dešavanjima, pa bi bilo logično da se Švajcarska pomeri ka severu, i konačno postane deo skandinavskih zemalja. Uz to, njena neutralnost dobro će se uklopiti sa Fincima i Norvežanima.

Nemačka, jedna od retkih zemalja ostaje tu gde jeste, ali bi Austrija mogla da se pomeri ka zapadu, na mesto koje je upražnjeno Švajcarskim "odlaskom na sever".

Takođe, tu ima dosta mesta i za Sloveniju i Hrvatsku, koje bi se neznatno preselile severo-zapadno i time se pridružili Italiji, sa kojom bi eventualno osnovale novu regionalnu alijansu.

Ostatak Italije, od Rima ka jugu, bio bi izdvojen i priključen Siciliji. Time bi bila osnovana nova država čiji bi zvaničan naziv bio Kraljevstvo dve Sicilije (koju bi popularno nazivali Bordelo).

Ta novoosnovana država bi eventualno mogla da formira jedinstvenu valutu sa Grčkom, ali samo sa Grčkom, piše londonski Ekonomist.