Italija i EU se pripremaju za velike krize – šta treba da sadrži paket za preživljavanje

Nove smernice EU odnose se i na Italiju. Dokument je stigao do italijanske vlade, a ministar za evropske poslove Tomazo Foti prosledio ga je skupštinskom Odboru za ustavna pitanja. U Italiji se o pripremljenosti stanovništva govori dok se sve češće pominju hibridni i tzv. kognitivni rat, sajber-napadi i ugrožavanje kritične infrastrukture.

Evropska unija građane nije prvi put pozvala da se pripreme. Još u martu 2025. Komisija je predstavila Strategiju za pripravnost EU, u kojoj preporučuje da stanovništvo može samostalno da zadovolji osnovne potrebe tokom najmanje 72 sata.

Tada je komesarka za upravljanje krizama Hadža Labib pokazala i sopstvenu torbu nazvanu "torbom otpornosti ili preživljavanja" za vanredne situacije, sa vodom, hranom, radijom, baterijskom lampom, lekovima, gotovinom, višenamenskim nožem, špilom karata i dokumentima.

Video je izazvao i političke polemike, a među kritičarima bio je i bivši italijanski premijer Đuzepe Konte, koji je inicijativu povezao sa evropskim planovima za naoružavanje.

Nove smernice predstavljene su 3. novembra u Briselu, na devetom Evropskom forumu civilne zaštite. Cilj je da građani budu spremni za prva tri dana krize, kada pomoć nadležnih službi možda neće moći odmah da stigne do svih. “Budni, a ne uznemireni; pripremljeni, a ne uplašeni", rekla je Labib predstavljajući inicijativu.

Šta treba imati u kući

Komisija ne propisuje tačne količine namirnica i ne traži od porodica da kupuju gotove pakete. Tri dana su minimum u kojem domaćinstva treba da se snađu sama, dok se službe organizuju i pokušavaju da vrate sistem u normalu.

Na spisku su voda za piće i osnovne potrebe, hrana dužeg roka, najčešće iz konzervi koja može da se jede bez kuvanja ili uz minimalnu pripremu, lekovi koji se redovno koriste, pribor za prvu pomoć, sredstva za ličnu higijenu i odlaganje otpada.

Preporučuje se i gotovina, jer bi u slučaju nestanka struje ili sajber-napada elektronsko plaćanje i bankomati mogli da prestanu da rade. Najbolje je imati manje novčanice i kovanice.

Potrebno je i da se omogući informisanje kada mobilne mreže i internet ne rade – radio na baterije ili ručno punjenje, baterijska lampa, rezervne baterije i napunjen prenosivi punjač. Ne treba zaboraviti ni kućne ljubimce. Komisija savetuje i da svaka porodica ima osobu od poverenja sa kojom se može dogovoriti o uzajamnoj pomoći.

Ranac za evakuaciju

Smernice razlikuju zalihe za kuću od torbe koju treba poneti ako se stan ili kuća moraju napustiti.

U njoj treba da budu lična dokumenta, lekovi i najnužnije stvari za prve sate ili dane van doma. Dokumenta je bolje držati u vodootpornoj futroli, a unapred treba dogovoriti kako će se porodica i prijatelji čuti ako mobilne mreže ne rade.

Radio iz Ređo Emilije traži se i u Britaniji

Preporuke vlasti brzo se vide i na tržištu, što pokazuje primer Velike Britanije. Posle kampanje "Be Ready", kojom je vlada pozvala građane da se pripreme za moguće prekide u snabdevanju i radu osnovnih službi, znatno je porasla potražnja za opremom za vanredne situacije.

Među najtraženijim proizvodima je radio-prijemnik proizveden u Italiji, "midland ER300". Midland je američki brend čija se evropska struktura za ovo tržište nalazi u regionu Ređo Emilija.

Džošua Džon Pringl, suosnivač britanske kompanije “Sgt Prepper Shop Limited”, koja prodaje opremu za preživljavanje i samostalan život u kući, kaže da su u prvih 24 sata posle vladinog saopštenja primili onoliko porudžbina koliko inače dobiju za ceo mesec.

Prodaja radio-prijemnika za vanredne situacije porasla je otprilike deset puta. Najviše se traže modeli ER300 i ER100, koji se mogu puniti ručno i imaju baterijsku lampu i USB priključak.

Zalihe britanskog distributera počele su da se prazne. Ovakvi radio-prijemnici koriste kada struje nema duže, jer građani mogu da prate informacije i kada telefoni i internet ne rade. Takođe poseduje i polugu za ručno navijanje što mu obezbeđuje duže trajanje.

Kako se priprema Italija

Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto izjavio je da čitava Italija treba da bude spremna na hibridni rat i da to nije isključivo pitanje koje uključuje institucije i vojsku. Ministar inostranih poslova Antonio Tajani rekao je da je taj rat već počeo i zatražio je da se Evropa zajedničkim snagama suprotstavi ovoj vrsti napada.

Premijerka Italije Đorđa Meloni istakla je da je jako zabrinuta zbog napada na Italiju od strane hakerskih grupa dok je predsednik Italije Serđo Matarela izrazio zabrinutost zbog moguće eskalacije ovakvih napada, kao i sabotaža i sličnih akcija koje mogu da dovedu zemlju u tešku situaciju.

I dok su vlada i institucije zabrinuti italijani nastoje da minimalizuju problem. Italijani su generalno, nakon drugog svetskog rata razvili dubok otpor prema bilo kojoj vrsti rata. Takođe, član 11 italijanskog ustava glasi: "Italija odbacuje rat kao instrument agresije" i to nije samo pravna norma već stub italijanskog nacionalnog identiteta.

Italijani skeptični

Iz tog razloga javno mnjenje teško prihvata ideju da zemlja treba da uđe u logiku ratne ekonomije ili da živi u neprestanom stanju uzbune. Građani sa sumnjom gledaju na geopolitičko širenje panike koje često tumače kao propagandu.

Takođe su više okrenuti svakodnevnim problemima poput strukturnih ekonomskih kriza, inflacijom, nedostatkom posla i nesigurnosti na radnom mestu te upravljanjem migracionim tokovima da bi se bavili hipotetičkim skorim napadima bilo koje vrste a tu je i istorijski duboko ukorenjeno nepoverenje građana prema zvaničnim saopštenjima države čija upozorenja često dočekuju sa skepticizmom gotovo kao da se radi o političkim strategijama za skretanje pažnje sa unutrašnjih problema.

Kako se pripremaju druge zemlje

Italija nije jedina. Nekoliko evropskih država već ima nacionalne kampanje i detaljne preporuke.

Pomenuta britanska kampanja "Be Ready" savetuje zalihe za najmanje tri dana: devet litara vode po osobi, hranu koja ne traži kuvanje, lekove, radio, baterijsku lampu, prenosivi punjač i gotovinu.

Francuske smernice navode i kopije medicinskih recepata i rezervni ključ od kuće. U Holandiji je kampanja "Denk vooruit" stigla do 8,5 miliona domaćinstava; preporučuju se tri litra vode dnevno po osobi i 70 evra gotovine za odraslog, odnosno 30 evra za dete.

Švedska je još 2024. poslala brošuru o postupanju u krizi ili ratu u više od pet miliona domaćinstava, a u njoj se savetuje da oni koji redovno uzimaju terapiju imaju zalihe lekova za mesec dana i oko hiljadu kruna, približno 90 evra po osobi.

Zašto se Evropa priprema za vanrednu situaciju

Iza novih preporuka stoji zabrinutost evropskih institucija zbog hibridnih pretnji. Sajber-napadi, sabotaže, dezinformacije i manipulacija informacijama mogu da ugroze infrastrukturu i osnovne usluge, a da ne dođe do otvorenog oružanog sukoba.

Napad na električnu mrežu, komunikacione sisteme ili vodosnabdevanje može imati lančane posledice po svakodnevni život.

Komisija ipak naglašava da se preporuke ne odnose samo na ratne scenarije. Obuhvataju i poplave, druge prirodne katastrofe, tehničke kvarove i sve što može da prekine osnovne usluge.

Svaki nestanak struje ili kvar ne treba tumačiti kao sabotažu. Za utvrđivanje odgovornosti potrebni su dokazi, a razlikovanje slučajnog incidenta od namerne akcije jedna je od osnova evropskog odgovora na hibridne pretnje.

Takođe se pominje kognitivni rat koji označava pokušaje da se utiče na to kako ljudi misle, osećaju ili odlučuju, tako da se oslabi poverenje u institucije, podeli društvo ili izmeni javno mnjenje i bez otvorenog oružanog sukoba. Cilj je da se izazove panika, polarizuje društvo, potkopa poverenje u izbore, medije i vlast ili da se ljudi navedu na odluke koje odgovaraju napadaču.

Posebna pažnja posvećena je i informisanju. U krizi lažne vesti mogu da izazovu paniku i otežaju rad službi, pa evropske institucije traže od nadležnih da javnost obaveštavaju na vreme, razdvoje potvrđene informacije od neproverenih i sarađuju sa novinarima i organizacijama civilnog društva.

Odgovornost ostaje na državama

Plan ne znači da je sve na građanima. Evropska komisija ističe da glavna odgovornost za civilnu zaštitu i reagovanje u kriznim situacijama ostaje na državama članicama. Nacionalne vlasti moraju da obezbede da sistemi za koordinaciju pomoći rade i kada infrastruktura ozbiljno zakaže. Kućne zalihe mogu da pomognu u prvim danima, ali ne zamenjuju javne službe i ne garantuju da će snabdevanje biti vraćeno.

Brisel želi da priprema za vanredne situacije uđe u obrazovanje, pa se predviđaju aktivnosti u školama i obuka nastavnika. Preporuke treba da budu prilagođene deci, osobama sa invaliditetom, starijima i drugim ranjivim grupama. Labib je najavila i predlog o uvođenju Evropskog dana pripravnosti, čije je prvo obeležavanje planirano za oktobar 2027.

Radio-aparat, nekoliko flaša vode i malo gotovine mogu mnogo da znače kada osnovne usluge prestanu da rade, ali bezbednost građana zavisi i od toga koliko su države spremne da spreče krize i obezbede pomoć kada do njih dođe.