Izraelski izbori bez jasnog pobednika, tri moguća scenarija za formiranje nove vlade
Izraelski izbori nisu doneli jasnog pobednika, ali su otvorili mogućnost velikog političkog preokreta. Dok se završava brojanje glasova, počinju pregovori u kojima bi dosadašnji politički protivnici morali da pronađu zajednički jezik. U međuvremenu, nove optužbe za izbornu krađu dodatno zaoštravaju političke odnose.
Prema poslednjim podacima, na osnovu 85,6 odsto prebrojanih glasova, koaliciji okupljenoj oko partije dugogodišnjeg premijera Benjamina Netanjahua trebalo bi da pripadnu 53 poslanička mandata u Knesetu. Koalicija okupljena oko njegovog najvećeg rivala, nekadašnjeg načelnika Generalštaba Gadija Ajzenkota, mogla bi da osvoji 48 mandata, dok bi arapskim partijama pripalo 19 poslaničkih mesta.
Iako nijedan blok nije dostigao neophodnu većinu od 61 poslanika, izborna noć donela je slavlje u tri politička tabora.
Netanjahuove pristalice slavile su jer je njegova partija ostala najjača u Knesetu. Deo zasluga za takav rezultat sebi pripisuje i američki predsednik Donald Tramp, koji je Netanjahua podržao tokom izborne kampanje.
Na pitanje da li će mu pomoći da obezbedi neophodnu parlamentarnu većinu, Tramp je kratko odgovorio: “Videćemo.”
Slavile su i arapske stranke, zato što su osvojile dvostruko više mandata nego na izborima pre četiri godine, a prvi je slavio opozicioni blok u Tel Avivu, kada su izašle prve izlazne rankete, zato što su procenili da je promena vlasti moguća.
Tri scenarija za formiranje vlasti
Posle izbora izdvajaju se tri moguća scenarija, iako nijedan politički blok trenutno nema potrebnu većinu.
Prvi podrazumeva promenu vlasti i formiranje koalicije okupljene oko Gadija Ajzenkota, uz manjinsku podršku arapskih stranaka.
Međutim, takvom rešenju protivi se deo opozicionog bloka, pre svega lider ultranacionalističke sekularne desničarske partije Avigdor Liberman. Bez njegovih sedam poslaničkih mandata ova opcija nije moguća.
Iako je Mansur Abas već učestvovao u vlasti tokom 2021. i 2022. godine, saradnja sa arapskim strankama i dalje predstavlja sporno pitanje za deo izraelske političke scene.
Drugi scenario podrazumeva formiranje vlade nacionalnog jedinstva, odnosno saradnju dva suprotstavljena politička bloka. Ipak, predstavnici oba tabora odbacili su takvu mogućnost još pre izbora.
Treća mogućnost je da, posle višemesečnih i iscrpljujućih pregovora, Izrael ponovo izađe na izbore, verovatno početkom sledeće godine.
Konačni izborni rezultati očekuju se 4. novembra, nakon čega će izraelski predsednik Isak Hercog započeti konsultacije sa predstavnicima političkih blokova.
Hercog je poručio da je neophodno učiniti sve kako bi se izbeglo novo glasanje.
“Moramo učiniti sve što je u našoj moći, naročito posle jučerašnjeg dana, da izbegnemo ponovni izlazak na izbore. Očekujem da svi koji ovde dođu budu otvoreni za razgovor i spremni da razmotre različite mogućnosti”, izjavio je izraelski predsednik.
Odnosi sa Iranom i pitanje odgovornosti za napad Hamasa
Politički pregovori u Izraelu odvijaju se i u trenutku kada se očekuju važni potezi Vašingtona u vezi sa Iranom.
Donald Tramp najavio je da bi posle izbora za američki Kongres, odnosno Predstavnički dom i deo Senata, moglo da se dogodi nešto značajno u vezi sa Iranom. Netanjahu je poručio da očekuje Trampovu podršku za nastavak rata.
Prema trenutnim političkim okolnostima, Netanjahu bi mogao da ostane na mestu premijera u tehničkom mandatu još najmanje nekoliko meseci.
Ukoliko dođe do promene vlasti, jedna od najznačajnijih promena mogla bi da bude uspostavljanje nezavisne komisije za istragu bezbednosnih propusta u vezi sa napadom Hamasa na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine.
S druge strane, značajnije promene u politici prema Palestincima nisu izvesne. Gadi Ajzenkot ima nešto umereniji stav od Benjamina Netanjahua, pre svega kada je reč o nasilju izraelskih naseljenika na Zapadnoj obali, koje javno osuđuje.
