Evropa između Trampa, Putina i Sija – ko odlučuje o njenoj bezbednosti

Pucnjava u Parizu i reakcija francuskog predsednika Emanuela Makrona ponovo su otvorile pitanje bezbednosti u Evropi. Kontinent se već suočava sa posledicama rata u Ukrajini i novim tenzijama između velikih sila. Donald Tramp govori o mogućem miru, Vladimir Putin ne odustaje od svojih zahteva. Između Vašingtona i Moskve traje diplomatska igra koja bi mogla da odredi budućnost evropske bezbednosti.

Govoreći o pucnjavi u Parizu, istoričar Vukan Marković je ocenio da je napad rasno motivisan, ali da se francusko društvo suočava sa znatno širom krizom.

"Makron je na to izjavio da je to prekretnica i da je istorijski trenutak u istoriji Republike. Ja bih zaista rekao da on ima veće probleme. Da je eksplozija nezadovoljstva koja se dešava poslednjih nedelju dana u Parizu i drugim gradovima Francuske kulminacija ogromne krize u kojoj se Francuska našla u poslednjih godinu dana, a pogotovo od leta nadalje", rekao je Marković.

Prema njegovim rečima, nezadovoljstvo građana povezano je sa rastom troškova života, velikim javnim dugom, problemima francuske ekonomije, ali pre svega sa gubitkom poverenja u političke elite.

"Sa nemogućnošću Makrona i tog njegovog liberalno-centrističkog puta da odgovori na izazove koji pre svega utiču na živote i na budućnost mladih", dodaje Marković.

Upoređujući aktuelne proteste sa pokretom "žutih prsluka", Marković je naveo da su uzroci nezadovoljstva slični, ali da je struktura učesnika drugačija.

"Ja bih rekao da je koren nezadovoljstva sličan, ali taj koren bi bio vrlo dubok", istakao je Marković.

Objasnio je da su "žuti prsluci" bili reakcija pre svega starijeg i desno orijentisanog biračkog tela na nove akcize na gorivo, dok sadašnji protesti, prema njegovoj oceni, imaju širu društvenu osnovu.

"Međutim, ovaj stepen nezadovoljstva i ova eskalacija nasilja nije nužno ni leva ni desna. Ona je, dakle, dublje nezadovoljstvo i donekle skoro potpuna delegitimizacija Makrona kao političke opcije i centrizma kao političke opcije", ocenio je Marković.

Babić: Gubitak poverenja u političke elite zahvatio Evropu

Marko Babić sa Fakulteta političkih nauka u Varšavi smatra da kriza poverenja u političke elite nije ograničena na Francusku, već da je reč o širem evropskom fenomenu.

"Podvukao bih ovu reč delegitimizacija političkih elita, ne samo u Francuskoj. To je sada fenomen koji je zapljusnuo celu Evropu, odnosno države članice Evropske unije", naveo je Babić.

Ipak, ne očekuje da bi se u Poljskoj mogli dogoditi protesti slični onima u Francuskoj, pre svega zbog, kako ocenjuje, povoljnije ekonomske situacije.

Sa druge strane, ističe da Poljska i druge države istočnog krila NATO-a osećaju snažan pritisak zbog rata u Ukrajini.

"Ekonomija je jedna stvar. Životni standard je jedna stvar, ali osećaj egzistencijalne ugroženosti vezan za rat u Ukrajini, koji je preko granice, dakle vrlo blizu", ukazao je Babić.

Podsetio je da Poljska pomaže Ukrajini i predstavlja važan centar za transport oružja, kao i da u toj zemlji živi i radi oko milion Ukrajinaca.

Prema njegovim rečima, države od Baltika do Rumunije, pored ekonomskih problema, suočavaju se i sa neizvesnošću zbog daljeg razvoja rata.

Strah Poljske od dogovora velikih sila i nove Jalte

Babić je ukazao i na zabrinutost u Poljskoj zbog mogućih dogovora Vašingtona, Moskve i Pekinga o budućem međunarodnom poretku.

Smatra da deo poljske političke elite i javnosti i dalje polazi od uverenja da međunarodni odnosi počivaju na zajedničkim vrednostima, dok u stvarnosti sve više dominiraju interesi velikih sila.

"Poljska politička elita i veliki deo naroda i dalje smatra da živimo u svetu, u poretku baziranom na vrednostima, a defakto živimo u poretku baziranom na interesima", rekao je Babić.

Ocenio je da bi dogovori velikih sila, ukoliko bi bili postignuti bez učešća evropskih država, mogli da pojačaju strahove koji u Poljskoj postoje zbog istorijskog iskustva.

"E, to sve miriše Poljacima danas, ta vrsta dogovora, na neku novu Jaltu. I vide u tome veliku opasnost i vrlo su, da kažem, nespokojni vezano za to", naglasio je Babić.

Podsetio je na 1939. godinu i posleratnu podelu Evrope na interesne sfere, ocenjujući da takva istorijska iskustva i danas utiču na odnos Poljske prema velikim silama.

Gde je Evropska unija u novom svetskom poretku

Govoreći o mogućim razgovorima lidera SAD, Rusije i Kine, Marković je ocenio da se svet suočava sa novom vrstom hladnog rata, pre svega između Vašingtona i Pekinga.

Za razliku od prethodnog Hladnog rata, smatra da sadašnje suparništvo nije u istoj meri zasnovano na ideološkim razlikama.

"Evropska unija se upire svim silama da postane deo tih razgovora", rekao je Marković.

Prema njegovoj oceni, EU se nalazi u važnom trenutku jer Sjedinjene Američke Države više ne predstavljaju onakav garant evropske bezbednosti kakav su bile prethodnih decenija.

"Evropska unija pokušava, pogotovo sa Kinom, da nađe odvojen jezik od jezika kojim je govorila u doba postojanja monolitnog Zapada", istakao je Marković.

Babić, međutim, smatra da je problem Evropske unije dublji i da ona nije nastala kao geopolitički, već pre svega kao ekonomski projekat.

"Evropska unija postaje irelevantna. Ona nije igrač u toj igri", ocenio je Babić.

Ukazao je i da današnja Evropska unija nije ista kao u prošlosti.

"Danas Evropska unija nije ona, recimo, Evropska unija koja je bila 2004. godine, kada su Poljska i ostale postkomunističke države ulazile, koja je bila bogata, puna sebe u svojoj snazi", naveo je Babić.

Može li dogovor Trampa i Putina da okonča rat u Ukrajini

Na pitanje da li očekuje da inicijative američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina dovedu do okončanja rata u Ukrajini, Babić je odgovorio odrično.

"Zato što je svaki ugovor, svaki mirovni sporazum vredan onoliko koliko sila stoji iza njega", naglasio je Babić.

Prema njegovoj oceni, dodatni problem predstavljaju suprotstavljeni predlozi za postizanje mira, kao i pitanje spremnosti ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da prihvati eventualne ustupke.

Babić je izneo i pretpostavku da bi, u slučaju odbijanja ustupaka, Tramp mogao da pokuša promenu vlasti u Kijevu, što bi, prema njegovoj oceni, moglo da izazove duboku nestabilnost, pa čak i unutrašnji sukob u Ukrajini.

Marković, sa druge strane, smatra da su Trampovi aktuelni diplomatski potezi u velikoj meri povezani sa unutrašnjom politikom SAD i izborima za Kongres.

"Ja mislim da ova sad tura pregovora, pre svega, ima veze, kao i većina stvari koje radi Tramp, sa njegovim dnevnopolitičkim izazovima", rekao je Marković.

Ocenio je da je jedan od ciljeva američkog predsednika snižavanje cena energenata, dok suštinsko rešenje bezbednosnih pitanja u istočnoj Evropi i dalje izostaje.

"Zato što suštinski ne postoji ideja, ne postoji formula kojom bi se razrešila bezbednosna arhitektura u Istočnoj Evropi, a pogotovo u Ukrajini. I to ne postoji suštinski ni sad, ono što postoji su Trampovi dnevnopolitički interesi", naglasio je Marković.

Bez optimizma o skorom okončanju rata

Babić se saglasio sa ocenom da trenutno ne postoji zajednička osnova za trajan mirovni sporazum.

"Imamo dva kontradiktorna predloga vezana za mir u Ukrajini. Tu nema zajedničkih tačaka i ako dođe do nekog primirja, ono je samo privremeno", rekao je Babić.

Smatra da bi nastavak rata dodatno pogoršao ekonomsku i energetsku situaciju u Evropi.

"Već traje nova eskalacija. Ona se neće zaustaviti", ocenio je Babić.

Prema njegovim rečima, Rusija trpi ekonomske posledice rata, ali smatra da Evropska unija gubi brže, dok Tramp nastoji da rešava energetska pitanja zbog unutrašnjopolitičkih potreba.

"Ništa se dobro neće dešavati, po mom mišljenju, u nekom skorijem periodu", zaključio je Babić.