Ruski dizel ponovo na svetskom tržištu – Trampov potez obara cene ili produbljuje jaz sa Evropom

Donald Tramp je srušio zapadni embargo na uvoz ruskog goriva. Prema dogovoru koji je postigao sa Vladimirom Putinom, Rusija će na američko i svetsko tržište narednih meseci isporučiti milione tona svog dizela.

Volodimir Zelenski je to nazvao "nepoštenim" potezom, koji je, prema njegovim rečima, ugovoren Ukrajini "iza leđa" i poslužiće Rusiji da "poveća svoje šanse na bojnom polju".

Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević ističe da povratak ruskog dizela na svetsko tržište ne mora da predstavlja ekonomski udarac Evropi, iako Evropska unija ne uvozi ruske naftne derivate.

"Ne bih rekao u ekonomskom smislu da je to udarac, pošto, iako Evropa ne uvozi ruske naftne derivate, u suštini bi verovatno trebalo da cena dizela padne na svetskom tržištu, tako da bi Evropa bila malo rasterećena tim novim cenama", objasnio je Zečević.

Međutim, smatra da će za evropske zemlje mnogo veći problem biti odnos američkog predsednika prema ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, budući da je poručio da ne bi trebalo više da bude predsednik Ukrajine.

Prema njegovim rečima, sukob je dodatno produbljen nakon što je Tramp zatražio od Zelenskog da obustavi napade na ruska naftna postrojenja, a ukrajinske snage nastavile da gađaju rafinerije.

"Tramp je tražio od Zelenskog da ne gađa naftna postrojenja, jer Americi treba taj ruski dizel, a Zelenski je samo možda par sati kasnije već gađao neku od rafinerija", naveo je Zečević.

Cene goriva i izbori u Americi

Zečević ocenjuje da su Trampovi potezi u velikoj meri uslovljeni unutrašnjom političkom situacijom u Sjedinjenim Američkim Državama i predstojećim novembarskim izborima za Kongres.

"Tramp žuri zbog unutrašnjih političkih potreba da smanji cene goriva. Slede izbori u novembru i on pokušava, već je u kampanji i podržava republikanske kandidate", rekao je Zečević.

Programski direktor Novog trećeg puta Dimitrije Milić ukazuje da je američka administracija i ranije privremeno ublažavala sankcije ruskim energentima, posebno tokom poremećaja na svetskom tržištu izazvanih blokadom Ormuskog moreuza.

Ipak, naglašava da je sadašnja situacija drugačija zbog političkih poruka koje prate ekonomske mere.

"Kada smo imali ta privremena omekšanja režima sankcija kada se govori o ruskim fosilnim gorivima, ona nisu bila interpretirana kroz to kakav je Zelenski predsednik i kakva bi trebalo da bude ukrajinska politika", objasnio je Milić.

Prema njegovoj oceni, postoje dva moguća objašnjenja najnovijeg Trampovog poteza – pokušaj da se utiče na raspoloženje američkih birača ili nastojanje da se ponovo otvori prostor za razgovore sa Moskvom.

"Jedna je da je to taktički, u smislu zbog međuizbora u novembru, a drugo može biti da je to možda ponovno otvaranje neke mogućnosti dijaloga sa Moskvom, koja je jedan vid ustupka u političkom smislu", naveo je Milić.

Može li Tramp da približi Rusiju Zapadu

Govoreći o posledicama američko-ruskog dogovora po Evropu, Zečević smatra da Brisel trenutno nije u središtu Trampove politike.

"Trampu uopšte nije Evropa u fokusu. On želi da postigne taj mir između Ukrajine i Rusije, jer misli da bi mogao Rusiju da okrene ka Zapadu i da bi to otvorilo nove prilike za američke investicije", rekao je Zečević.

Navodi da američki predsednik nastoji da okonča rat u Ukrajini, ali i da obezbedi dodatne izvore nafte kako bi stabilizovao svetsko tržište energenata.

Milić, međutim, upozorava da bi približavanje Vašingtona i Moskve moglo da bude ograničeno zbog različitih ekonomskih i geopolitičkih interesa.

"Najveći problem je što su preklapanja ruskih i američkih interesa dosta mala, a postoje tačke gde su njihovi interesi na poprilično suprotnim stranama i to je jednim delom barijera", istakao je Milić.

Podseća da je trgovinska razmena Rusije i SAD i pre početka rata u Ukrajini bila relativno mala u poređenju sa američkom trgovinom sa Evropskom unijom i Kinom.

"Mnogo je veći presek interesa između Evropske unije i Rusije u ekonomskom smislu, a opet je mnogo veći antagonizam sada, četiri godine nakon (početka) rata, nego što je između Amerike i Rusije", ocenio je Milić.

Šta čeka odnose Brisela i Vašingtona

Milić smatra da će evropske zemlje pažljivo pratiti ishod novembarskih izbora u SAD, jer bi promena odnosa snaga u Kongresu mogla da utiče na Trampovu spoljnu politiku.

"Ako govorimo iz ugla Brisela, verovatno će se nadati da Tramp oslabljen uđe u drugu polovinu mandata, odnosno da demokrate imaju što veći proboj u Senatu i Predstavničkom domu, zato što sa njima imaju mnogo veću saradnju i predvidiviji okvir saradnje", naveo je Milić.

Sa druge strane, Zečević smatra da bi na buduće odnose Evrope i SAD mogli značajno da utiču i predsednički izbori u Francuskoj, kao i jačanje desničarskih političkih opcija u pojedinim evropskim zemljama.

"Mislim da Donald Tramp očekuje da pobedi krajnja desnica. On bi to voleo i guraće tu opciju, da Marin le Pen dobije na tim izborima, i u drugim evropskim državama da ojača krajnja desnica, što bi njemu ojačalo poziciju unutar Evrope", ocenio je Zečević.

Ukazao je da Evropsku uniju u narednom periodu očekuju važne rasprave o proširenju, novom budžetu i dodatnim sankcijama Rusiji, što će, prema njegovoj oceni, takođe uticati na odnose Brisela i Vašingtona.