Bure baruta na rogu Afrike: Kako su bitka za Crveno more i brana na Nilu gurnule Etiopiju na ivicu novog rata
Grupa maskiranih i naoružanih muškaraca čekala je, skrivena, u jednom od ćoškova prometne ulice na severu Etiopije da zaskoče i nasilno mobilišu muškarce za rat koji se u prethodne dve sedmice razbuktao na granici te države sa Eritrejom. Mase ljudi beže od vazdušnih udara i artiljerijske paljbe u novoj epizodi sukoba, koji je do sada odneo više od pola miliona života. Na prvoj liniji pobunjenici iz Tigraja i vladine snage.
Буре барута на рогу Африке: Како су битка за Црвено море и брана на Нилу гурнуле Етиопију на ивицу новог рата
Desetak tinejdžera naoružanih "kalašnjikovima" nerado je poziralo ispred oronulog zida u Mekeleu, pre nego što su se, sa ostalim borcima Narodnog pokreta za oslobođenje Tigraja povukli iz tog grada pod pritiskom nadirućih vladinih snaga.
Formacija, koju pune dve decenije prate optužbe za najrazličitije ratne zločine, pokrenula je pre nekoliko nedelja široku ofanzivu protiv vladinih snaga i zauzela Mekele – najveći grad provincije Tigraj.
Narodni pokret za oslobođenje Tigraja deo je novoformiranog "Saveza za opstanak" kojem su, osim nekadašnjih gerilaca, čini još šest naoružanih grupa sa ciljem da zbace vladu Abiju Ahmeda, koji je 2019. godine dobio Nobelovu nagradu za mir, jer je okončao sukob sa susednom Eritrejom.
Nova savezništva za potpuno novi rat
Stvaranjem novog saveza pobunjenika, Etiopija je dovedena na ivicu građanskog rata, jer "Savez za opstanak" čine do juče nepomirljivi gerilci iz šest od ukupno 12 regiona u toj državi.
Posle prvih sukoba, krajem septembra, pobunjenici su uspeli da zauzmu tri aerodroma i u velikoj meri paralisali državu, sve dok ih vladine snage, nekoliko dana kasnije, nisu zasule artiljerijskom paljbom i vazdušnim udarima.
Borbe su se vremenski podudarile sa izborom nove vlade u Etiopiji, koja je od susedne Eritreje odmah zatražila izlaz na Crveno more, smatrajući da je takav potez od ključne važnosti za nacionalni ponos, bezbednost i ekonomiju.
Najbliža luka je šezdesetak kilometara udaljeni Asab, od kojeg Eritreja, ni po koju cenu, ne želi da odustane. Tenzije između dve države, zbog tog ali i serije drugih nerešenih pitanja, traju već više od pola godine.
"Renesansa Etiopije neće biti sputavana kada geografija prestane da guši sudbinu naših 120 miliona stanovnika, zarobljenih nedostatkom izlaza na more", upozoravao je tokom godine predsednik Etiopije Taje Acke-Selasije.
Takve ambicije uznemirile su vlasti u Eritreji, koje su uspostavile vezu sa pobunjenicima iz Tigraja, nakon čega su diplomatski odnosi dve države u velikoj meri poremećeni. Etiopija je proterala deset eritrejskih diplomata i zatvorila ambasadu u Asmari.
Takođe bez preteranog objašnjavanja proteran je i egipatski diplomata.
"Eritreja će snositi posledice ukoliko njene trupe uđu u Etiopiju i udruže se sa ustanicima u Tigraju", upozorio je visoki zvaničnik vlasti u Adis Abebi Abraham Belaj.
Bitka za more, teritorije i Nil
Američki Stejt department je, odmah zatim, upozorio obe strane da smanje strasti i vrate se dijalogu.
Osim luke u Eritreji, vlasti u Adis Abebi pokušavaju da postignu sporazum sa lokalnim vlastima u Berberi, lučkom gradu samoproglašenog Somalilenda, koji traži nezavisnost od Somalije. Somalilend je, do sada, priznao jedino Izrael.
Vlada Benjamina Netanjahua priznala je Somalilend krajem prošle godine, želeći da koliko je to uopšte moguće, obezbedi nesmetanu plovidbu kroz Adenski zaliv i tesnac Bab el Mandeb, kroz koji prolazi desetak odsto svetskog pomorskog saobraćaja.
Narodni pokret za oslobođenje Tigraja bio je dominantna politička snaga u Etiopiji sve dok se na političkoj sceni, 2018. godine, nije pojavio Abij Ahmed, kada su odnosi sa centralnim vlastima zahladneli, što je dve godine kasnije rezultiralo početkom građanskog rata.
Borci iz Tigraja su, nazivajući akciju preventivnom, napali vladine snage i pokrenuli konflikt u kojem je na najjezivije načine stradalo najmanje pola miliona ljudi.
Tigraj, koji se nalazi na severu Etiopije, graniči sa Sudanom i Eritrejom, koje vlasti u Adis Abebi optužuju da pomažu pobunjenike. Sudan, Eritreja, ali i Egipat tvrde da nemaju veze sa novim talasom nasilja.
Egipat je, poslednjih godina, žestoko kritikovao Etiopiju zbog izgradnje velike hidroelektrane na Nilu, koja će, kako tvrdi Kairo, dodatno pogoršati snabdevanje vodom u toj državi.
Bezmalo 4,5 milijardi dolara vrednu branu već dugo prate različiti korupcionaški skandali, misteriozna smrt glavnog projektanta, ali i ratni bubnjevi koji jednako odzvanjaju u Kairu i Adis Abebi.
Stručnjaci, pak, smatraju da najveću opasnost po tok Nila predstavljaju globalno zagrevanje i dramatičan rast broja stanovnika. Ujedinjene nacije procenjuju da broj stanovnika Egipta raste za dva miliona godišnje.
.png "Афрички Дивљи запад: Британске линије у песку и смртоносна златна грозница на граници Судана и Египта")
