Milijarde maski i zaštitne opreme ostale u italijanskim skladištima: Italija danas plaća visoke cifre za njihovo uništavanje

Najveći deo tog tereta čine maske, koje same zauzimaju više od 245.000 kubnih metara. Prema poslednjem popisu Ministarstva zdravlja, skoro sav materijal, oko 99 odsto, spada u neopasan otpad.

Teško je uopšte zamisliti kolika je to zapravo količina, ali primera radi, toliko robe stalo bi u oko 3.500 kamiona. A samo držanje svega toga u skladištima državu košta blizu 900.000 evra mesečno.

Sve je počelo tokom pandemije, kada se Italija, kao i mnoge druge zemlje, trudila da obezbedi što više zaštitne opreme u trenutku kada je na svetskom tržištu vladala prava trka i nestašica. Za dve godine vanrednog stanja pokrenuto je preko 18.000 nabavki, ukupno vrednih oko 24,5 milijardi evra.

I nisu se kupovale samo maske. Bile su tu i vakcine, testovi, respiratori i ostala oprema za intenzivnu negu, lekovi, sredstva za dezinfekciju, pa čak i dodatni prostori koji su bili potrebni da bi se sistem uopšte izborio sa epidemijom. Preko 22 milijarde evra otišlo je kroz pojednostavljene, brze procedure javnih nabavki.

Već 2022. godine, kada se vanredno stanje bližilo kraju, moralo je nešto da se preduzme povodom viška zaliha. Komisija na čelu sa Frančeskom Filjolom tražila je da se uništi oko 218 miliona takozvanih “maski za širu populaciju, koje jednostavno više nisu mogle da se koriste. Njihovo skladištenje koštalo je oko 313.000 evra mesečno, a samo uništavanje još dodatnih 698.000 evra.

Četiri godine kasnije - prava glavobolja

Kasnije su pokušavali i da prodaju ili poklone ono što je ostalo, ali nije bilo previše zainteresovanih, ni za vreme vlade Marija Dragija, ni kasnije Đorđe Meloni.

Sada se čini da vlada konačno želi da zatvori tu priču. Po novom zakonu o javnoj upravi, Ministarstvo zdravlja predložiće kandidata za vanrednog poverenika, kojeg će imenovati Vlada, a njegov posao biće da organizuje povlačenje i uništavanje preostalog materijala, rok je 31. mart 2027.

Za sve to izdvojeno je 84 miliona evra, 44 miliona već sledeće godine, a ostatak 2027. Poverenik će za taj posao dobijati 40.000 evra godišnje.

Ono što je trebalo da bude dokaz da je država spremna za zdravstvenu krizu, četiri godine kasnije pretvorilo se u pravu glavobolju: logističku i finansijsku. Umesto da posluži svrsi, ta oprema sada samo dodatno prazni italijanski budžet, i to za nešto što na kraju neće ni biti upotrebljeno.