Poslednji ples Antonija Guteresa, ili kako su Ujedinjene nacije preživele još jednu godinu
Ujedinjene nacije preživele su još jednu godinu uprkos prilično crnim prognozama, drastičnom nedostatku novca, američkim pretnjama da će jednostavno istupiti iz ove organizacije i optužbama da u novom svetu više nemaju nikakvu relevantnost. Dok se svetski lideri polako okupljaju u Njujorku, izvesno je da su UN, uprkos krizi, i dalje u boljem stanju nego što su bile u najgorim godinama Hladnog rata. A i Amerikanci su uplatili više od 825 miliona dolara.
Последњи плес Антонија Гутереса, или како су Уједињене нације преживеле још једну годину
"Teško je i zamisliti tako zastrašujući scenario kao ovaj sa kojim se sada suočavamo", reči su Antonija Guteresa, generalnog sekretara Ujedinjenih nacija čiji se drugi mandat završava krajem godine.
Lista problema o kojoj je Guteres govorio je dugačka – rat Ukrajine i Rusije, rat Amerike i Irana, ofanziva Huta na obalama Crvenog mora, građanski rat u Sudanu, pobuna islamista u Maliju, energetska kriza i sveopšti alarm zbog brzog razvoja tehnologija.
Istovremeno, Ujedinjene nacije biraju novog šefa, koji će se u nebesko-plavu zgradu na Ist Riveru, koju su projektovali Volas Harison, Oskar Nimajer i Le Korbizije, useliti u januaru. Posle tri kruga preliminarnih glasanja u Savetu bezbednosti, još nije sasvim jasno ko će naslediti Guteresa.
Izvesno vreme činilo se da bi to mogla biti bivša čileanska predsednica Mišel Bašele, ali se ona posle trećeg kruga tajnog glasanja, održanog u petak, povukla iz trke.
Za popunjavanje Guteresovog mesta ostalo je sedam kandidata: Karolin Rodrigez Birket iz Gvajane, Rebeka Grinspan iz Kostarike, šef IAEA Rafael Grosi, Marija Fernanda Espinosa iz Ekvadora, Meki Sal iz Senegala, Olara Otunu iz Ugande i Ivona Baki.
Članice Saveta bezbednosti još nisu postigle konsenzus o ovom pitanju.
Sadašnji sastav Saveta bezbednosti, suštinski, predstavljao je prvi ozbiljan spoljnopolitički poraz nemačkog kancelara Fridriha Merca, čija zemlja prvi put nije uspela da zauzme jedno od mesta nestalnih članica Saveta bezbednosti, koja pripadaju grupi zapadnoevropskih država. Na mesta koje je merkala Mercova diplomatija zaseli su, početkom juna, Austrijanci i Portugalci.
Sve nevolje 2026. godine
Kada je, pre deset godina, Guteres na mestu šefa UN zamenio Ban Kimuna, niko nije mogao ni da zamisli da će svet 2026. godine biti ozbiljno uzdrman serijom zastrašujućih sukoba, sve žešćim posledicama globalnog zagrevanja i neobuzdanim razvojem veštačke inteligencije.
Upravo zbog toga, čini se, Ujedinjene nacije su ovogodišnje okupljanje svetskih lidera nazvale "Obnova poverenja, upravljanje promenama: Ujedinjene nacije koje doprinose svima".
Najveći problem svetske organizacije sadržan je upravo u prvom delu imena. Poverenje u Ujedinjene nacije ozbiljno je uzdrmano serijom sukoba u čijem rešavanju Guteresove diplomate slabo ili nikako ne učestvuju – od rata u Pojasu Gaze, sukoba administracije Donalda Trampa sa verskim liderima u Teheranu, haosa uz obale Crvenog mora, pa sve do niza kriza koje potresaju Afriku.
Istovremeno, domet uticaja UN dodatno su umanjile podele u Savetu bezbednosti, jer su Sjedinjene Države u poslednjih godinu dana u dva navrata snagom veta zaustavljale rezolucije koje su se odnosile na palestinsko pitanje, dok su Rusi i Kinezi na isti način sprečavali delanje u iranskom slučaju.
Slobodni pad, koji su u ovo vreme prošle godine Ujedinjenim nacijama predviđali veterani svetske diplomatije, ipak, nije se desio, iako je i dalje jasno da ova organizacija, iz godine u godinu, polako gubi značaj mahom zbog nemogućnosti da deluje u rešavanju najvećih svetskih kriza.
Tramp nastupa prvi
Vladar unilateralnih akcija, američki predsednik Donald Tramp govoriće pred Generalnom skupštinom UN već u utorak pre podne, kada će, kako se očekuje, još jednom oštro kritikovati svetsku organizaciju zbog niza manjkavosti.
"Ulažemo velike nade (u UN), ali nisu dobro vođene. Iskreno, ne rade baš najbolje. Moraju da se saberu", reči su kojima je Tramp, u februaru, opisao Ujedinjene nacije.
Upravo zbog takvog stava, i zvaničnici UN ali i ostale diplomate će sa pažnjom slušati njegov govor, pokušavajući da dokuče kakav će odnos Bela kuća imati prema svetskoj organizaciji u budućnosti.
Da stvari ne budu sasvim crne, Amerikanci su, pred početak ovog 81. po redu zasedanja Generalne skupštine, uplatili 725 miliona dolara u budžet UN i još 102 miliona za mirovne misije.
"SAD još uvek duguju 1,3 milijarde dolara", rekao je portparol UN Farhan Hak.
Navodno, tokom samita svetskih lidera, Tramp će se, po prvi put od kada je ponovo zaseo u Ovalnu kancelariju, sastati sa Guteresom. Tokom ovih devet meseci, tvrde zvaničnici obe strane, šef Bele kuće i prvi čovek UN nisu razgovarali ni telefonom.
Guteres će, pak, izvestiti ostatak sveta o rezultatima ambiciozno zamišljene reforme UN, koje prethodnih godina prati glas preskupe, korumpirane i pre svega neefikasne organizacije.
Potpuno nove Ujedinjene nacije, kako ih je pre tačno godinu dana najavio Guteres, morale bi mnogo uspešnije da se uhvate ukoštac sa sve žešćim geopolitičkim tenzijama, ratovima u Ukrajini i Pojasu Gaze, ali i problemima poput nejednakosti, globalnog zagrevanja i izazovima proisteklim iz tehnološkog napretka.
Od tada, otkaz su dobile hiljade zaposlenih u UN, ali su teret reformi osetile izbeglice, prognanici i sirotinja širom sveta, jer je na raspolaganju bilo manje hrane, vakcina ili šatora.
Pozivajući svetske lidere na svetski sajam diplomatije, Guteres je krajem prošle sedmice najavio "proslavu postignutih rezultata i onoga što se očekuje". Šta god to bilo.
