Politička bura u Tokiju zbog Putinove posete Kurilima: Nedopustivo, povređena osećanja japanskog naroda

Ruski predsednik Vladimir Vladimirovič Putin posetio je u prošli četvrtak ostrvo iz kurilskog lanca Iturup (japanski Etorofu) i obišao tamošnju fabriku za preradu plodova mora, bolnicu i školu.

U Japanu, koji polaže pravo na to i još tri ostrva u sastavu južnih Kurila te iste naziva "severnom teritorijom", ta poseta izazvala je veliko iznenađenje i zabrinutost, ne samo zbog toga što se na tlu koje je Crvena armija zauzela u poslednjim danima Drugog svetskog rata i za koje se u Tokiju nadaju da će im jednog dana biti vraćeno našao jedan šef ruske države, već naročito zbog toga što je reč baš o predsedniku Putinu.

Japanska premijerka Sanae Takaići, koja važi za jastreba u spoljonopolitikim odnosima, izjavila je da je Putinova poseta povredila osećanja japanskog naroda i da je nedopustiva, te dodala da će ona dalje doprineti negativnom raspoloženju prema Rusiji u njenoj zemlji i otežati obnavljanje veza sa Moskvom na srednji i duži rok.

Japanske medije preplavio je niz članaka, TV debata i podkasta o smislu i razlozima Putinove posete Etorofuu, koji su više ili manje uzdržani, a za koje je zajedničko zatečenost i zebnja.

Jer, "severnu teritoriju", koja je zvanično pripala u Japanu sporazumom iz Sankt Petersburga koji je postignut 1875. godine, ranije je (2010.) posetio predsednik Medvedev, a obilazili su je i ruski premijeri, dok se sam predsednik Putin do sada dugo uzdržavao da učini isto pošto je bar deceniju i po sa japanskom stranom vodio delikantne i slojevite pregovore o tim ostrvima.

Okolnosti teritorijalnog spora između Japana i Rusije

U okviru njih, on je Tokiju nudio povratak dva manja ostrva (ili preciznije rečeno, ostrva i grupe stena), Šikotan i Habomaj, koji su najbliži većem japanskom ostrvu Hokaido, pošto je davne 1956, tri godine posle smrti Staljina, tadašnje sovjetsko rukovodstvo sa japanskom stranom u Moskvi, povodom ponovnog uspostavljanja političkih i diplomatskih odnosa, izdalo zajedničku deklaraciju u kojoj je obećalo da će ta dva ostrva vratiti Japanu nakon što se zvanično potpiše mirovni sporazum.

Međutim, Tokio i Moskva nikada nisu zvanično potpisali taj mirovni sporazum. Veliki uzrok za to su upravo južni Kurili. Naime, 1951. godine Japan je potpisao Sporazum iz San Franciska koji je trebalo da se odnosi na sve zemlje pobednice u Drugom svetskom ratu i u kojem se Tokio odrekao niza teritorija uključujući tu i Sahalin i Kurile.

Međutim, pošto u tekstu tog sporazuma čiji su sadržaj diktirale SAD i koji je trebalo da funkcioniše kao zaključenje trajnog mira između Japana i zemlja saveznica, nije bilo naznačeno u čiju korist se Japan odriče tih teritorija Staljinova vlada ga nije potpisala - ona je tvrdila da je reč o kršenju sporazuma iz Jalte, u kojem je Sovjetskom Savezu priznato pravo da prisvoji ta ostrva kao kompenzaciju za uključenje u dejstva na azijskom ratištu.

To je onda Japanu kasnije omogućilo da izmeni svoj stav i, nazivajući ostrva Kunaširi, Etorofu, Šikotan i Habomaj "severnom teritorijom" a ne Kurilima, iste praktično isključi iz pomenutog ustupka napravljenog u sporazumu iz San Franciska.

Hruščovljeva vlada, međutim, zauzela je blaži stav od Staljinove, pa je deklaracija iz 1956. godina Japanu donela nadu da uskoro može dobiti nazad bar dva od svoja četiri ostrva, koje je izgubio tokom brzog i razornog prodora Crvene armije koji je počeo u noći između 8. i 9. avgusta 1945. i za samo nekoliko dana slomio japanske snage na severu Kine i Korejskog poluostrva.

One su, zajedno sa domaćim kineskim kvislinzima, brojale čak oko 1,2 miliona vojnika pa je, smatraju mnogi istoričari, njihov katastrofalni poraz prisilio Tokio na predaju u istoj meri, ako ne i više od atomskih udara na Hirošimu i Nagasaki.

Posebna težina Putinovog prisustva na Kurilima

Valja istaći da je predsednik Putin godinama sa japanskom stranom vodio pragmatične pregovore o povratku dva ostrva i zaključivanju formalnog mira sa Tokijom, te da je tokom njih bio ostvaren osetan napredak. Oni su podrazumevali japanske investicije u Rusiju i uopšte postupno produbljivanje ekonomskih odnosa i međusobnog poverenja.

Na "severnim teritorijama" već decenijama nema nijednog stanovnika japanske narodnosti, jer je njih odatle nakon rata deportovao Staljin.

Međutim, zahvaljujući razgovorima koje je u svojstvu predsednika i premijera Vladimir Putin vodio uglavnom sa dugogodišnjim japanskim premijerom, sada pokojnim Šinzom Abeom, dogovoreno je ulaganje japanskih kompanija u fabrike prehrambene industrije, vetroparkove i uklanjanje smeća, kao i da se potomcima nekadašnjih japanskih naseljenika dozvoli da obilaze grobove svojih predaka na tim ostrvima pod ruskom kontrolom. Odnosno, uspostavljeni su bezvizni režim koji je omogućavao japanskim državljanima slobodno kretanje i sistem čarter letova iz Japana.

Dalje, predsednik Putin, zbog dugogodišnjeg bavljenja džudoom važi za poštovaoca i ljubitelja japanske kulture. Tokom jedne od poseta Tokiju, on je ugošćen i u hramu džudoa, institutu za promociju te veštine Kodokan, a u Japanu je čuven i slučaj kada je on, u razgovoru sa japanskim medijima, predlog da se Tokiju vrate dva od četiri ostrva okarakterisao kao "nerešen rezultat", pri tom upotrebivši japansku reč istog značenja ("hikivake"). Kuriozitet je da se Putin čak 27 puta sastao sa bivšim premijerom Abeom.

Sve to govori o dubini poverenja i veza koje je sam predsednik Putin vremenom izgradio sa japanskim vrhom - otuda šok u Tokiju da se on lično našao na spornim ostrvima da bi preneo simboličnu poruku da su ona neotuđivi deo Rusije.

Promena u ponašanju japanskog državnog vrha uzrok za Putinov potez?

No, prilično je jasno zašto je ruski predsednik poslao tu poruku Tokiju. Ne samo zbog mnoštva sankcija koje su post-Abe vlade uvodile protiv njegove zemlje nakon otpočinjanja neprijateljstava u Ukrajini, već i zbog toga što su japanske firme aktivno uključene u finansijsko i tehnološko podupiranje ukrajinskih proizvođača dronova.

I, nadasve, zbog toga što najnoviji beli papir vlade u Tokiju vezan za odbranu, čiji su detalji upravo saopšteni početkom ovog meseca, navodi Rusiju kao jasnu pretnju po bezbednost Japana zbog jačanja njenih ekonomskih i vojnih veza sa Severnom Korejom i sve češćih zajedničkih vojnih vežbi sa Kinom.

Sam predsednik Putin, koji je pre dolaska na južne Kurile propratio vežbu ruske Pacifičke flote na obližnjem opstrvu Sahalin, izjavio je pred tamošnjim mornarima 12. avgusta da je u prošlosti sa premijerom Abeom imao konstruktvan odnos, ali da se politika Japana prema Rusiji promenila.

Odjeci rata u Ukrajini

U Tokiju su shvatali da će nakon početka rata u Ukrajini pregovori o povratku ostrva iz južnokrilskog lanca pasti u zapećak jer predsednik Putin mora da pokaže čvrstinu i odlučnost u vezi ruskog teritorijalnog integriteta, a Japan mora da prati instrukcije iz Vašingtona i uvede sankcije Rusiji. Odnosno, bilo im je jasno da će biti potrebno strpljenje i da pregovori verovatno ne mogu biti nastavljeni do okončanja rata u Ukrajini.

Interesantno je da je premijerka Takaići izrazila razočaranje povodom posete predsednika Putina Etorofuu rekavši da se Tokio uzdržavao i nastojao da bude oprezan u svom odnosu prema Moskvi, aludirajući da njena zemlja nije zaslužila tako snažan gest predsednika Putina.

I zaista, mada je Tokio pod pritiskom režima predsednika Džozefa Bajdena dozvolio obraćanje predsednika Volodimira Zelenskog japanskom parlamentu 2022. putem internet veze i njegovo učešće na samitu G7 u Hirošimi u maju 2023, japanska vlada od početka sukoba između dve slovenske države nije održavala bilateralne veze sa Ukrajinom na najvišem nivou i nije otvoreno i direktno snabdevala njenu armiju oružjem.

Ipak, prošlog meseca predsednik Zelenski tražio je od Tokija ustupanje tehničkog znanja za proizvodnju američkih raketa "patriot", za koje Japan ima licencu. Takođe, krajem prošleg meseca u Tokiju je boravila ukrajinska delegacija koja sa domaćinima diskutovala o konkretnim načinima za produbljivanje vojne saradnje.

Otud nije čudno ako je predsednik Putin i u tome video dalje znake da vlada premijerke Takaići čini korake kojima se udaljava od politike svog nekadašnjeg mentora Šinza Abea.

Šta će biti reakcija Tokija

Ako Tokio uopšte može išta da preduzme kao odgovor na Putinovu posetu Kurilima, onda su to pre svega pooštravanje režima sankcija i intenziviranje političkih i ekonomskih veza sa Ukrajinom, a onda, možda, i pružanje konkretnije vojne pomoći njenoj vojsci. To bi, naravno, bilo rizično jer bi dodatno udaljilo Tokio od njegovih "severnih teritorija".

U Japanu ima i trezvenih glasova koji opominju ili podsećaju da je Putinova poseta Etorofuu odgovor na unošenje Rusije kao pretnje u dokument japanskog Ministarstva odbrane, te da ne treba prenagliti u reakcijama na nju.

Ostaje da se vidi da li će u Tokiju prevladati taj način razmišljanja ili impuls da se Rusija na neki način kazni.

U međunarodnoj diplomatskoj i naučnoj zajednici, inače, već decenijama provejava mišljenje da su ostrva iz kurilskog lanca od velike strateške vrednosti za Rusiju i da bi njihov povraćaj Japanu praktično zaključao rusku Pacifičku flotu u Vladivostok, jer bi u vojnom pogledu strahovito otežao njen izlazak u Ohocko i Beringovo more i Tihi okean.

Po toj školi mišljenja, upravo je vojnopolitičko savezništvo sa SAD i prisustvo američkih trupa na japanskoj teritoriji ono što najviše podriva mogućnost povratka tih teritorija Tokiju.