Sastanak SAD i Irana u Švajcarskoj – otkazivanje ili odlaganje, šta se zapravo dogodilo

U središtu pažnje svetske javnosti nalaze se aktuelna dešavanja u vezi sa odnosima Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Iako je za u Švajcarskoj bila najavljena svečana ceremonija uživo, memorandum o razumevanju potpisan je ranije i to elektronskim putem, dok su najavljeni razgovori u međuvremenu otkazani, odnosno, prema pojedinim tumačenjima, samo odloženi.

Састанак САД и Ирана у Швајцарској – отказивање или одлагање, шта се заправо догодило

Mijat Kostić iz organizacije "Novi treći put", gostujući u emisiji U središtu pažnje Radio Beograda 1, ukazao je da je ovakav razvoj događaja uneo dosta nejasnoća, s obzirom na to da je javnost bila iznenađena samim trenutkom potpisivanja dokumenta.

Prema njegovim rečima, zvaničnici su izneli štura objašnjenja – potpredsednik SAD Džej Di Vens naveo je da američka delegacija neće stići na sastanak iz logističkih razloga, dok iranska strana putem javnih kanala komunikacije nije ponudila detaljnije informacije.

Ekonomski pritisci i pad Trampovog rejtinga

Iako je smirivanje tenzija već dovelo do delimičnog povećanja pomorskog saobraćaja kroz strateški važan Ormuzski moreuz, analitičari smatraju da je odluka Donalda Trampa da sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom potpiše memorandum bez prethodne najave motivisana unutrašnjim ekonomskim i političkim pritiscima.

"Jedan od glavnih faktora je i sama okolnost da, što duže traje blokada, i američka i globalna ekonomija, pa čak i iranska, trpe posledice. U prethodnih mesec dana analitičari su sve više govorili o tome da su čak i domaće rezerve nafte koje ima Amerika na izmaku. Videli smo čak i određene pritiske američke vlade na velike naftne kompanije da stave više nafte u promet, što je bio signal da situacija pomalo izmiče kontroli", navodi Kostić.

Uz ekonomske probleme i ranija obećanja domaćoj javnosti da će proglasiti pobedu nad Iranom pre početka Svetskog prvenstva u fudbalu, ključni pokretač bio je i istorijski nizak rejting američkog predsednika.

"Skup svih tih okolnosti i pre svega najava domaćoj javnosti, ubrzala je Trampa da po svaku cenu potpiše makar nekakav sporazum ili memorandum, kako mu rejting ne bi dodatno pao. Od početka intervencije u Venecueli, a potom i rata u Iranu, konstantno ima negativan rejting. Ekonomist, koji taj procenat meri svakodnevno, beleži pad na 30 i nešto odsto podrške, što je rekordno nizak nivo za Trampa", ističe Kostić.

Ključne tačke izostavljene iz teksta memoranduma

Zbog hitnosti da se postigne bilo kakav dogovor, najspornija pitanja između Vašingtona i Teherana ostala su nedorečena ili potpuno izostavljena iz samog teksta memoranduma, čime je rešavanje tehničkih detalja odloženo za naredni period od dva meseca.

"Neke od najkritičnijih tačaka, u kojima su i Iran i Amerika imali najtvrđe pozicije, ili su izostavljene ili su veoma šturo navedene u samom memorandumu, pa je ostavljeno tih 60 dana da se o njima detaljnije razgovara. Pre svega se to odnosi na pitanje nuklearnog programa Irana i na dalje vojne operacije proksi grupa i militantnih organizacija koje Iran finansira. Sve što bi moglo biti tačka dodatnog nerazumevanja je ili preskočeno ili samo usput objašnjeno", kaže Kostić.

Kao najvažniji korak ka međunarodnom legitimitetu, u poslednjoj tački dokumenta navodi se da će krunu čitavog sporazuma predstavljati odgovarajuća rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Kostić zaključuje da je tekst namerno ostao uopšten kako bi obe strane kupile vreme za dodatno pozicioniranje, te da je, uprkos deblokadi trgovine u Ormuzskom moreuzu, svet i dalje daleko od sveobuhvatnog i dugoročnog primirja.

Spor oko nuklearnog programa

Iako potpisani okvir obuhvata načelna pitanja poput prekida borbi, razgovora o ukidanju sankcija i odustajanja Irana od nuklearnog sporazuma, pregovaračke pozicije su tokom sukoba postale znatno tvrđe. Najveći izazov u narednih 60 dana predstavljaće upravo nuklearni program Teherana.

Prvobitni predlozi pregovaračkih timova, koje su predvodili Stiv Vitkof sa američke i ministar spoljnih poslova Abas Arakči sa iranske strane, predviđali su da se Iranu dozvoli civilni nivo obogaćivanja uranijuma do pet odsto, dok bi visoko obogaćeni uranijum iznad 60 odsto bio uništen ili izvezen.

Međutim, Vašington je u završnim fazama rata usvojio znatno čvršći stav, zahtevajući potpuno demontiranje celokupnog iranskog nuklearnog programa, što je za Teheran ostalo neprihvatljivo, zbog čega ova tačka u memorandumu nije precizno definisana, zaključio je Mijat Kostić iz organizacije "Novi treći put" u emisiji U središtu pažnje Prvog programa Radio Beograda.