Katarska diplomatija, iznenadna sila koja se pojavljuje i rešava stvar

”Pitanje načina na koji će ubuduće funkcionisati pomorski saobraćaj kroz Ormuski tesnac je rešeno, ali će sve biti objavljeno kada dve strane – SAD i Iran budu potpisale sporazum”, rekli su u Dohi predstavnici katarskog ministarstva spoljnih poslova, ne želeći da otkriju da li se u ovom gradu održavaju pripremni sastanci diplomata iz SAD i Irana, najavljeni kao konačno definisanje tačaka sporazuma pred potpisivanje dokumenta.

”Nije važno gde se pregovori održavaju već kuda vode”, ponovio je portparol ministarstva spoljnih poslova reči kojima katarske diplomate, od utorka pre podne, odgovaraju na pitanja o ”finom uštimavanju” konačnog dokumenta, koje se, navodno, dešava u prestonici Katara.

Zasluge za mirovni sporazum, Katarci su prepustili Pakistancima, čiji je komandant oružanih snaga, omiljeni ratnik američkog predsednika Donalda Trampa feldmaršal Asim Munir postavio osnove pregovaračkog procesa, koristeći dobre odnose Islamabada sa Teheranom i Vašingtonom.

Pakistanci sprečili rat, Katarci doneli mir

Pakistanci su se u sukobe umešali nedugo pošto su prve američke i izraelske bombe počele da padaju po Teheranu, prenoseći tamošnjim vlastima, u slučajevima kada bi Tramp zapostavljao društvene mreže, zahteve Vašingtona za prekid neprijateljstava.

Vremenom, Munir je ponudio Islamabad kao mesto na kojem bi se sastale iranske i američke diplomate, koristeći položaj "najmoćnije osobe u Pakistanu", prijatelja Teherana i miljenika Vašingtona.

Teheran je, pak, u slučaju da rat bude nastavljen, očekivao kratku i žestoku akciju američke i izraelske avijacije, koja bi bila usmerena direktno na mete povezane sa energetskom infrastrukturom. Iako je Tramp takve napade u nekoliko navrata najavljivao, američke akcije su u poslednji čas otkazivane.

Nekoliko dana posle postizanja sporazuma o prekidu vatre, poznato je i zbog čega.

U aprilu, upravo je Minir zaustavio nastavak totalnog rata pošto je posle serije telefonskih razgovora sa najvišim američkim zvaničnicima izdejstvovao nastavak primirja. Trampovi saradnici kasnije su govorili da je mir opstao na ”lični zahtev” pakistanskog premijera i feldmaršala.

Vrhunac tenzija i početak rešenja

Diplomatski izvori navode da su na vrhuncu tenzija, u trećoj sedmici maja, katarske diplomate telefonom pozvale Jordance, a obe zemlje su se konsultovale sa Saudijskom Arabijom.

Rijad je, za zlu ne trebalo, u pomoć dozvala oko 8.000 pakistanskih vojnika, praćenih borbenim avionima, dronovima i kineskim protivvazdušnim projektilima. 

Gotovo istovremeno katarski ministar spoljnih poslova, šeik Mohamed bin Abdulrahman el Tani je otputovao u Ameriku, gde se sastao sa potpredsednikom SAD, Džej Di Vensom.

Iranci u Dohi

Nešto kasnije, u Dohu su doputovali predsednik parlamenta Mohamad Galibaf, šef diplomatije Anas Aragči i guverner centralne banke Abdolnaser Hemati.

Iranci i Katarci su, tada, razgovarali o pitanjima koja će, manje od mesec dana kasnije, postati osnova budućeg mirovnog sporazuma – iranskim parama zamrznutim u stranim bankama, bezbednosti plovidbe, izgradnji poverenja i otvaranju Ormuskog tesnaca.

Katar je, kako navode diplomate, bio kanal za komunikaciju, dok je ulogu posrednika i dalje vodio Pakistan, jer su države načičkane oko Persijskog zaliva računale na lični odnos Trampa i feldmaršala Munira.

Najveći deo tereta, ipak, podneo je Katar, čije su diplomate, na koncu, posle 17 sati pregovora u Teheranu, konačno ubedile Iran na neophodnost postizanja sporazuma, koji je po njihovom povratku u Dohu, objavio pakistanski premijer Šehbaz Šarif.

Doha: Ratovi uništavaju ljudske i materijalne resurse

”Katarska diplomatija, u saradnji sa nekoliko međunarodnih i regionalnih faktora, uspela je da prevaziđe razlike i približi stavove SAD i Irana… Ratovi i vojne konfrontacije isisavaju ljudske i materijalne resurse i sprečavaju razvoj, napredak i konstruktivne napore”, ocenilo je katarsko ministarstvo spoljnih poslova, prenela je katarska novinska agencija.

Katarske diplomate, nadalje, nabrajaju bezbrojne razgovore vladara ove zemlje, šeika Tamima bin Hamada el Tanija sa Trampom i iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom i liderima arapskih i drugih država, kao i susreta ministra spoljnih poslova sa Irancima, Amerikancima, Pakistancima i brojnim drugim liderima.

U međuvremenu, savetnik katarskog ministra spoljnih poslova Ali el Tavadi, u deset navrata putovao je u Iran i na kocu pobrao zasluge kao arhitekta sporazuma između SAD i Irana. Prethodno, posredovao je u rešavanju niza proglema u Pojasu Gaze i na drugim mestima u svetu.

Ključ rešenja krize, kako se čini, bio je telefonski razgovor katarskog emira i američkog predsednika prošlog četvrtka, kada su ”razmotrili rezultate konsultacija” između SAD i Irana, koji su očigledno bili uspešni.

U subotu su o tome razgovarali katarski ministar spoljnih poslova i pakistanski premijer, koji je u ponedeljak rano izjutra proglasio da su Iran i SAD postigli sporazum, te da je tromesečnom ratu došao kraj.

U poslednje dve decenije, Katarci su izdejstvovali dogovor u Libanu 2008. godine, sporazum u Jemenu dve godine kasnije, mir u Darfuru 2011. godine, prekid neprijateljstava u Gazi 2012. i relativno bezbolno povlačenje Amerikanaca iz Avganistana 2021. godine…

Snaga katarske diplomatije proističe iz složene kombinacije bogatstva, široke diplomatske mreže, mogućnosti da ova država ponudi ozbiljne investicije i kompleksnog spleta međunarodnih veza, uključujući i lična prijateljstva vladajuće porodice.

Kao jedna od deset najbogatijih država sveta, Katar je uticaj u Americi obezbedio kroz ogromna ulaganja u obveznice tamošnjeg ministarstva finansija, ozbiljne injekcije kapitala u univerzitete i otvaranje baze „El Udeid“ u Dohi, u kojoj se nalazi oko 8.000 američkih vojnika.