Osam zastava, osam himni i osam snova – arapski fudbal u ime Alaha, milostivog, samilosnog

Osam arapskih reprezentacija učestvuje na Svetskom prvenstvu u fudbalu, uključujući tri koje su se, poslednjih meseci, našle na meti napada Iranaca, takođe učesnika Mundijala. Fudbal je, tako, posle tri i po godine pauze, koliko je prošlo od spektakla u Kataru, još jednom postao platforma za promociju panarapskog jedinstva.

U danima pred početak takmičenja, televizijske mreže iz Saudijske Arabije, Jordana i Katara prikazivale su poslednji čin marokanskih fudbalera posle poraza od Francuza u polufinalu turnira u Dohi. Marokanci su, posle utakmice, popadali ničice na kolena pred navijačima, odnosno „pali na sedždu", kako muslimani kažu, koja je u islamu vrhunac pokornosti i poniznosti Alahu.

Time su se zahvalili Bogu na velikom uspehu a navijačima na podršci koju su im gromoglasnim navijanjem sa tribina pružali od samog početka turnira. Jednako glasni, bili su i Saudijci, Katarci i Alžirci, ali i Palestinci koje su lokalne vlasti i FIFA postili da nesmetano zastupaju svoj slučaj.

U Americi, Kanadi i Meksiku takmičiće se rekordnih osam arapskih reprezentacija, pa se panarapska fudbalska groznica, ovaj put, proširila i na Jordan, Irak, Tunis i Egipat. Sudbinu Palestine, posle dva dana fudbala, još niko nije pomenuo.

Kada navijaju imami

Još jednom, dan pred utakmicu Katara sa Švajcarskom, sa minareta džamije u Dohi, tokom glavnog verskog događaja, salat al-džum'ah, ili molitve petkom, čule su se reči posvećene fudbalu.

”Pre četiri godine pokazali smo da smo dobri vernici. U ime Alaha, milostivog, samilosnog, pod svoje okrilje primili smo goste iz celog sveta i uprkos skepticima pokazali da možemo da budemo dobri i uzorni domaćini.. Ovaj put molićemo za svu našu braću”, orilo se sa zvučnika uguranih u udubljenja minareta. Golubovi, koje je pre skoro četiri godine rasterao glas efendijin, ovaj su put, od vrućine, pobegli u neku od gradskih fontana.

Jednako oduševljeni bili su i komentatori arapskih televizijskih mreža, koji su eksploziju fudbala u regionu nazvanom SVANA, odnosno od jugozapadne Azije do severa Afrike, objašnjavali novootkrivenim ponosom, samopouzdanjem, investicijama i ambicijama.

”I najvažnije, ono što je nekada bilo simbolično učešće, razvilo se u kolektivni izraz sposobnosti i stremljenja”, pišu novine u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Decenijama, arapsko prisustvo na Svetskim prvenstvima bilo je simbolično – 2010. i 2014. godine kvalifikovala se samo po jedna reprezentacija, dok su na dva naredna Mundijala učestvovala po četiri tima.

”Fudbal je ključni stub nacionalnog razvoja”, objasnile su katarske novine eksploziju arapskog prisustva na najgledanijem svetskom sportskom događaju, podsećajući na spektakularan put Maroka do polufinala pre skoro četiri godine i pobedu Saudijaca nad Argentinom.

Vreme novog ponosa

Politikom beznadežno razjedinjene Arape, ponovo je ujedinio fudbal, pa su zemlje Bliskog istoka i severa Afrike, koje su gnušajući se ovog naziva za koji tvrde da nosi prizvuke kolonijalizma, smislile skraćenicu SVANA i odbacujući razlike i međusobna podmetanja, obukli dresove nadajući se kakvom novom jedinstvu. 

”Osam zastava, osam himni i osam snova”, opisali su arapski mediji eksploziju fudbalskog entuzijazma, koja će, bar dok traju utakmice, odjekivati ”od Rabata do Rijada i od Kaira do Dubaija”.

U tako rasplamsaloj mašti, arapske države nadaju se da je loptanje u Severnoj i srednjoj Americi pokazatelj dolaska i činjenice da se istorija, ubuduće, neće moći pisati bez učešća Arapa.

Zbog toga su, čini se, izabrali prilično dramatične nadinke – Saudijci su ”Zeleni jastrebovi”, Egipćani ”faraoni”, Marokanci ”Lavovi sa Atlasa”, Tunišani ”Orlovi Kartagine”, Alžirci ”Oustinjski ratnici”, dok su Iračani ”Lavovi Mesopotamije”. Manje ratnička imena uzeli su Katarci, koje, po boji dresova, zovu ”Kestenje”.

Na koncu, ostali su još Jordanci koji su izabrali da budu ”El našama” – beduinski konjanici lepih manira, čija su herojska dela, tokom istorije, nažalost često okončavana neuspesima.

 Amerikanci ne žele arapske navijače

Svega nekoliko sedmica pred početak loptanja, američke vlasti obznanile su da navijači niza arapskih reprezentacija ne moraju da polažu kauciju od 15.000 dolara, koliko im je traženo na ime garancija da će se, kada fudbal završi, vratiti kućama.

Tako je već prilično jasno da će reprezentacije Alžira, Tunisa i Iraka igrati praktično bez podrške navijača, jer anbasade Meksika, Kanade i SAD nisu odobrile, ako je verovati tamošnjim medijima, gotovo ni jednu turističku vizu.

”Trampova administracija stvorila je atmosferu straha među arapskim navijačima”, pisale su pre nekoliko sedmica marokanske novine, podsećajući na spektakle koje su ”Lavovi sa Atlasa” pravili po tribinama katarskih stadiona.

Dodatni problem predstavlja činjenica da su arapski navijači izloženi prilično nejasnoj proveri, pa se prema nekima Stejt department odnosi kao prema ljubiteljima sporta, dok drugi imaju utisak da su teroristi.

Ni igrači nisu puno bolje prošli, pa je irački reprezentativac Ajmen Husein na čikaškom aerodromu ispitivan punih sedam sati, pre nego što mu je dozvoljeno da uđe na američku teritoriju. Tri časa duže u aerodromskoj kancelariji boravio je zvanični fotograf ”Lavova Mesopotamije”, nakon čega je ekspresno ekspedovan u Irak.

Somalijski sudija Omar Abdulkadir Artan je, takođe, oteran sa granice SAD iako je bio izbor Fife.

Američki zvaničnici su se, ipak, najoštrije obrušili na reprezentaciju Irana, čijim su zvaničnicima i igračima, posle silnih natezanja, vize odobrene tek desetak dana pred početak takmičenja, dok je tim bio prisiljen da trening kamp iz Arizone preseli u Meksiko.

Bez Palestine u mislima

Pre četiri godine, specijalni izaslanik katarskih vlasti Muhamed el Amadi, ubedio je lidere Hamasa da iskoriste uticaj na ostale organizacije da ne odgovaraju na izraelske akcije u kojima je na Zapadnoj obali ubijen jedan od lidera Islamskog džihada.

Palestinski lideri nisu imali mnogo izbora nego da usliše katarske zahteve, jer je Doha godinama pre toga u palestinske teritorije upumpavala milione dolara vredne donacije, kojima se obezbeđuju distribucija energenata, plate tamošnjih lokalnih službenika i hrana za najsiromašnije.

Katar je sa šest miliona dolara pomogao i izgradnju stadiona nazvanog „Doha" u gradu Sahnin na severu Izraela s većinskim arapskim stanovništvom, na kojem je igrao Bnei Sahin, jedini fudbalski klub u kojem su zajedno igrali Izraelci i Palestinci.

Danas, Pojas Gaze je sravnjen sa zemljom, dok je u ratu poginulo bezmalo 80.000 Palestinaca i oko 3.000 Izraelaca. Fudbal od 7. oktobra 2023. godine niko nije ni pomenuo.

Na ulicama Dohe više nema ni starijeg gospodina koji se ogrnut palestinskom zastavom, negde krajem novembra 2022. godine, obratio američkim vojnicima rečima: ”Uz Božju pomoć, borićemo se za slobodu dok budemo živi. Sloboda za Palestinu”, rekao je na podižući uvis stisnutu pesnicu i palestinsku zastavu. 

Odnedavno, na ulicama Dohe nema ni američkih vojnika, čija se baza ”El Udeid” na obodima grada u nekoliko navrata našla na meri iranskih dronova i projektila.

Brojni arapski analitičari smatraju da palestinsko pitanje, ionako, više ne postoji.