Pakao na Rogu Afrike, rat za primat u državi koja ne postoji

"Ameriko, iskoristi šansu protiv Irana i Kine. Ovo je strateška prilika. Priznanjem Somalilenda dobićete pouzdanog demokratskog partnera na Rogu Afrike, obezbedićete ključne pomorske puteve i efikasno se suprotstaviti protivnicima", deo je kampanje koju su vlasti samoproglašene države Somalilend uputile Vašingtonu. Na toj teritoriji su već mesecima razmešteni izraelski vojnici i logistika za vazdušne udare na Iran.

Obalama tesnaca Bab el Mandeb, koji razdvaja Afriku od Azije, vladaju žestoki protivnici i jednako odlučne pristalice Sjedinjenih Država. Jemenski Huti kotrolišu azijsku stranu moreuza, dok se na drugoj obali Vašingtonu na večno prijateljstvo zaklinju vlasti Somalilenda, samoproglašene države koju je do sada priznala samo jedna država - Izrael.

Vlada Benjamina Netanjahua priznala je Somalilend krajem prošle godine, želeći da koliko je to uopšte moguće, obezbedi nesmetanu plovidbu kroz Adenski zaliv i tesnac Bab el Mandeb, kroz koji prolazi desetak odsto svetskog pomorskog saobraćaja.

Izrael, Amerika...

Strateški položaj i političke ambicije predstavljali su glavne motive Izraela da prizna Somalilend, posebno nakon početka rata u Pojasu Gaze oktobra 2023. godine, kada su akcije jemenskih Huta naterale pomorske kompanije da do Evrope plove mnogo daljim, opasnijim i skupljim putem oko Rta dobre nade.

Diplomatske akcije, odmah, pratilo je i raspoređivanje vojnika i uspostavljanje logističke baze za avijaciju u Somalilendu, dok su specijalci iz ove države, njih najmanje 80, prošli obuku u izraelskim jedinicama.

Vlasti u ovoj zemlji su, takođe, ponudile Amerikancima deo luke i zemljište za izgradnju vojne baze, kako bi istovremeno zauzdali uticaj Irana, ali i preuzeli ulogu protežea Vašingtona od Saudijske Arabije i Katara.

Američki odgovor, međutim, prilično je šokirao vlasti u Somalilendu, jer je Stejt department "podržao teritorijalni integritet Somalije", od koje se ova samoproglašena država odvojila pre više od 30 godina.

Somalija, Somalilend, zemlje derviša i Al kaide

Somalilend, nekadašnji britanski protektorat, nakratko je 1960. godine bio nezavisna država, ali se ubrzo zatim postao deo Somalije, ali su lokalni sultani i Nacionalni pokret 1991. godine proglasili nezavisnost.

Negde između lojalnosti Somaliji i Somalilendu ostala su dva regiona - Sol i Sanag, koji se prilično odlučno suprotstavljaju autoritetu Mogadiša i Hargeise, tražeći da sopstvene interese zastupaju sami.

Somalija, kao i Somalilend, proizvod su složenih istorijskih događaja, uključujući sudar britanske i otomanske imperije, kratkotrajnu dervišku državu, italijansku i britansku okupaciju, te na koncu proglašenje nezavosnosti.

Jedan od najuticajnijih klanova iz Somalilenda našao se 1981. godine na čelu pobune koja je ugušena posle deset godina borbi, 300.000 poginulih i oko pola miliona izbeglica.

Haos, beznađe, glad...

Stanje u Somaliji, koja je više puta nudila Iranu i Hutima da pomogne blokadu Bab el Mandeba, nije nimalo jednostavno, jer su se u Mogadišu, u prethodnih nekoliko dana vodile žestoke borbe snaga bezbednosti i milicija.

Politički i bezbednosni haos izbio je svega nekoliko meseci pošto su turske kompanije počele istraživanja nedaleko od obala Somalije, što su vlasti u Mogadišu želele da iskoriste kao ključni adut u pokušaju da se ova zemlja pretvori u energetski centar regiona.

Direktan povod za pucnjavu je odluka da se za godinu dana produži mandat predsednika Hasana Šeika Mohamuda, što je opozicija ispratila pozivima na masovne proteste. Vojska i jedinice lojalne šefovima klanova sukobile su se, zatim, na nekoliko mesta u Mogadišu.

"Somalija čak nije ni država", kako je američki predsednik Donald Tramp opisao ovu zemlju krajem prošle godine, suočena je sa ozbiljnim problemima zbog napada radikalnih islamista i niza drugih teškoća, zbog kojih je još 1960. godine formirana misija Ujedinjenih nacija.

U borbi protiv islamista iz Al kaidine podružnice Al šabab ključnu ulogu igraju američki avioni i dronovi.

U složenom spletu okolnosti islamisti su, poslednjih godina, uspostavili saradnju sa jemenskim Hutima, mada ove dve grupe zastupaju prilično oprečne ideologije. Zapadni izvori navode da su brodovi natovareni oružjem, prilično redovno, plovili ka Somaliji i naoružavali Al šabab.

Ujedinjene nacije su objavile da će oko trećina stanovništva Somalije, odnosno više od šest miliona ljudi, biti suočeno sa drastičnim nedostatkom hrane, što je direktna posledica ratova na Bliskom istoku.