Oslobađanje Irana bombama – kako je Tramp želeo da Ahmedinežad, iz kratera, uskrsne u novog lidera u Teheranu

Amerika i Izrael su u rat protiv Irana ušli sa prilično iznenađujućom idejom da, posle likvidacije vrhovnog lidera, ajatolaha Alija Hamneija, na čelo države postave nekadašnjeg predsednika Mahmuda Ahmedinežada, koga su, ne tako davno, američki mediji nazivali đavolom i okosnicom "Osovine zla".

Ideja administracije Donalda Trampa da Alija Hamneija mora zameniti neko iz unutrašnjeg kruga vlasti u Teheranu, međutim, raspala se posle žestokog otpora koji je Amerikancima pružio Iran, ali i iz činjenice da je Ahmedinežad, posle početne salve napada, jednostavno nestao sa lica zemlje.

Njujork tajms tvrdi da je Ahmedinežad, koji se na početku rata nalazio u kućnom pritvoru, bio upoznat sa detaljima plana.

Čišćenje prostora za Ahmedinežada

Izraelci su, u prvom talasu nalada, za svega nekoliko minuta zbrisali kompletnu iransku vrhušku, uključujući verskog lidera ajatolaha Alija Hamneija i još dvadesetak najviših vojnih i zvaničnika Revolucionarne garde.

Osim Hamneija, u prvom naletu ubijeni su i njegov savetnik Ali Šamhani, jedan od komandanata Revolucionarne garde Mohamed Fahfur, visoki vojni zvaničnik Mohamed Širazi, bivši ministar odbrane Aziz Nasir Zadeh i dvojica vođa organizacije odgovorne za nuklearni program.

Kao simboličan pokazatelj snage, kako je tada objavljeno, pogođena je i kuća u kojoj živi nekadašnji iranski predsednik Mahmud Ahmedinežad, za kojeg je kasnije utvrđeno da je ranjen.

Ahmedinežad je, u tom trenutku, bio u kućnom pritvoru, a akcija je u stvari bila prikriven pokušaj da se bivši iranski predsednik izbavi iz zatočeništva i kasnije postavi na čelo države.

U eksploziji projektila je, navodno, ranjen i od tada mu se gubi svaki trag, bar za zvaničnike u Vašingtonu.

Nikolas Maduro 2.0

Ostaje nejasno ko je i zašto odlučio da Ahmedinežad bude glavni američki adut u svrgavanju vlasti u Teheranu, ali se čitava priča u velikoj meri naslanja na taktiku koju je Vašington prethodno upotrebio u Venecueli, kada je posle otmice predsednika Nikolasa Madura na njegovo mesto unapređena Delsi Rodrigez.

Za razliku od vlasti u Karakasu, koje su se za svega nekoliko sati potpuno raspale, Izrael i SAD su potpuno pogrešno procenili odlučnost Irana, koji je brzo nadomestio mrtve lidere, izabrao novog verskog vođu i dva i po meseca kasnije i dalje predstavlja pitanje koje Trampova administracija ne uspeva da reši.

Suštinu američkog plana za postavljanje Ahmedinežada na čelo države predstavlja potraga za "pragmatičnim" iranskim političarima, koji bi, u datim okolnostima, bili spremni za saradnju sa Vašingtonom.

Izraelski Mosad je tokom prethodne dve godine, u Gvatemali i Mađarskoj, stupio u kontakt sa Ahmedinežadom, a američka uloga svedena je na činjenicu da su pristali na ovakav plan nedugo pre nego što je akcija počela.

Od lica zla do osloboditelja

Mahmud Ahmedinežad je, u svakom slučaju, iznenađujući izbor za naslednika Alija Hamneija, jer je pre dve decenije bio ključni neprijatelj američkih interesa na Bliskom istoku i lider "Osovine zla" kako ga je nazivao tadašnji predsednik SAD Džordž Buš Mlađi.

Sada već iščezli predsednik Irana postao je poznat po negiranju Holokausta i pozivima da se Izrael zbriše sa lica zemlje, što je u nekoliko navrata ponavljao tokom več čuvenog boravka u Njujorku 2007. godine.

Podsećajući na reči prvog iranskog verskog lidera, ajatolaha Rukolaha Homeinija, rekao je da "Izrael treba obrisati sa mape", te da "svako ko prizna Izrael mora da izgori u vatri gneva islamske nacije".

Tokom govora na Univerzitetu Kolumbija istakao je da u Iranu nema homoseksualaca, negirajući tvrdnje da vlasti u Teheranu vešaju ljude zbog seksualnih opredeljenja.

"U Iranu, mi nemamo homoseksualce, kao što ih vi u vašoj zemlji imate. U Iranu ovaj fenomen ne postoji. Ne znam ko vam je rekao da to postoji", rekao je tada Ahmedinežad.

"Uz Božju volju, uskoro ćemo videti svet bez Amerike i Izraela", govorio je Ahmedinežad.

Tačno 20 godina kasnije, Ahmedinežad je za svega nekoliko dana, od velike nade Bele kuće nestao sa lica zemlje. Američki mediji su se, odmah, obrušili na Trampovu administraciju tvrdeći da je frapantno sa koliko se neznanja upustila u iransku avanturu.