I Australija oduzima kinesku imovinu

Mediji u Istočnoj Aziji listom prenose izveštavanje agencije Rojters da je australijska vlada 18. maja naredila kineskim kompanijama da pod hitno prodaju svoj vlasnički udeo u preduzeću "Nordern minerals", koje se bavi geološkim istraživanjem i iskopavanjem retkih zemnih elemenata.

Reč je metalima poput skandijuma, itrijuma, galijuma, disprozijuma i drugih, do kojih se, mada nisu zaista retki u prirodi, teško dolazi jer je njihova eksploatacija ekološki prljava a prerada skupa, zbog čega ih malo država sveta osim Kine proizvodi u većim količinama.

Pet firmi koje imaju sedište u Kini i jedna koja je registrovana na Britanskim devičanskim ostrvima moraće da u roku od samo dve nedelje prodaju svoj udeo u australijskoj rudarskoj kompaniji koja traga za retkim metalima u prostranom regionu Brauns rejndž na granici između Severne teritorije i Zapadne Australije. 

Retki metali kao oruđe za neutralizaciju američkog ekonomskog pritiska

Analitičari u Aziji postupak australijske vlade dovode u vezu sa činjenicom da je prošle godine Kina na nove visoke carine američkog predsednika Donalda Trampa uvedene početkom aprila odgovorila naglom redukcijom izvoza svojih retkih zemnih metala u SAD. 

Oni su, između ostalog, neophodni za proizvodnju poluprovodnika, odnosno, super kompjutera koji se koriste za trening veštačke inteligencije, te za izradu avionskih radara, vođenih projektila i drugog savremenog naoružanja, pa je taj protivudar Kine duboko potresao SAD u trenucima kada se dešavao procvat industrije vezane za veštačku inteligenciju i kada je Vašington trošio ili planirao da utroši velike količine municije za snabdevanje ukrajinske i izraelske armije, te sprovođenje sopstvenih vojnih operacija u Venecueli i Iranu. 

Naime, Kina je do uvođenja Trampovih carina, usmerenih na smanjenje trgovinskog suficita stranih država i prebacivanje dela njihove proizvodnje na američko tlo, izvozila u SAD između 600 i 800 tona retkih metala mesečno. No, nakon odluke Pekinga da se odupre ekonomskim pritiscima iz Vašingtona u aprilu prošle godine taj izvoz je pao na samo par stotina, a onda, u maju, i na samo nekoliko desetina tona. 

Ovde treba reći da su se SAD u periodu od 2020. do 2023. godine na Kinu oslanjale za čak 70 posto svog godišnjeg uvoza retkih zemnih metala i njihovih jedinjenja. Pojedine elemente, kao što su skandijum i itrijum, Vašington je u celini (100 posto) uvozio iz te azijske socijalističke države.

Većina politikologa i ekonomista u Azijsko-Pacifičkom regionu zato se slažu u oceni da je upravo uskraćivanje retkih zemnih metala prisililo Trampovu vladu da odustane od svojih drakonskih carina protiv Kine i zatraži primirje u tom trgovinskom ratu, koje je i ostvareno krajem oktobra prošle godine prilikom susreta dva lidera i njihovih timova u Republici Koreji. 

Interes Vašingtona

Nakon tih događaja u proleće prošle godine, SAD i njihovi vojnopolitički saveznici, poput Japana i Australije, su potpisali niz međusobnih sporazuma namenjenih uspostavljanju lanaca snabdevanja retkim zemnim metalima koji bi bili nezavisni od kineskih izvora. Ti dogovori obuhvataju ulaganja u nova ili postojeća nalazišta u prijateljskim državama, ali i međusobno ustupanje tih deficitarnih sirovina u slučaju akutnih nestašica.

Takođe, kompanija "Nordern minerals", koja planira eksploataciju disprozijuma i terbijuma, po pisanju portala australijskog javnog tv servisa ABC, je važna karika u planu Vašingtona i Kanbere da se izbore sa kineskom dominacijom u proizvodnji i obradi retkih zemnih metala - ona očekuje krupnu investiciju američke Uvozno-izvozne banke od 500 miliona američkih dolara. 

Otud, može se smatrati da je vlada u Kanberi u svom ataku na legalno stečenu imovinu kineskih preduzeća (koja su držala oko 17 posto deonica "Nordern mineralsa") praktično delovala u smeru zadovoljenja interesa Vašingtona. 

Nastavak globalnog ekonomskog rata za sirovine i infrastrukturu

Njen potez, može se reći, deo je globalne bitke za resurse koji države Zapada poslednjih godina vode protiv Kine, koja je planskim ulaganjem proteklih godina stekla vlasnički udeo u rudnicima širom sveta, počev od Afrike, preko Južne Amerike i Evrope, do Kanade i Australije. U fokusu su najviše strateške sirovine neophodne za elektronsku i vojnu industriju, poput litijuma i pomenutih "retkih metala".

Pritisak države i prisilno oduzimanje vlasništva pod izgovorom očuvanja bezbednosti nije ograničeno samo na rude, već se proteže i na saobraćajna čvorišta i infrastrukturu, što pokazuje nedavno preuzimanje dve kineske luke od strane vlasti u Panami, koje su u tom slučaju delovale pod pretnjom američke vojne intervencije. 

Borba za kontrolu nad važnim sirovinama, dakle, deo je šire kampanje SAD i njenih saveznika da se Pekingu oduzmu poluge moći preko kojih može da utiče na ekonomije Zapada i uopšte oslabi njen ekonomski i, posredno, politički uticaj u svetu.

Naredba australijske vlade, koja je prvi put intervenisala u slučaju "Nordern minerals" još 2023. godine kada je ograničila veličinu udela koje kineske kompanije mogu da otkupe, sigurno će dodatno zakomplikovati odnose sa Pekingom. Oni su u proteklih nešto više od decenije, uprkos velikoj međusobnoj trgovinskoj razmeni, bili opterećeni bezbednosnim pitanjima, poput optužbi Kanbere na račun Kine o špijuniranju ili stacioniranja američkih strateških bombardera na severu Australije, odakle oni mogu ugroziti kineske položaje i brodove u Južnom kineskom moru i oko Tajvana.

Treba primetiti da je odluka australijskog Ministarstva finansija u ovom slučaju doneta neposredno nakon posete predsednika Trampa Pekingu, gde je jedna od tema pregovora, po izveštavanju američkih medija, bio i problem snabdevanja SAD kineskim retkim metalima.

Kineska strana, međutim, tom prilikom samo je dala uopšteno obećanje da će se pozabaviti zabrinutošću Vašingtona vezanom za tu temu, te nije dala nikakvo konkretno uveravanje a kamoli potpisala neki konkretan državni sporazum ili ugovor o prodaji retkih zemnih metala.