Tehnološki lideri i veštačka inteligencija – da li privatne kompanije postaju moćnije od država

Poslednjih godina lideri kompanija koje razvijaju veštačku inteligenciju (AI) iznose radikalne vizije uređenja društva kroz manifeste i knjige.

Prema rečima Mijata Kostića iz organizacije "Novi treći put", trenutak je takav da kompanije poput "Palantira", "Tesle" ili "SpaceX-a" imaju veću moć nego ijedna firma tog tipa ranije.

Nevidljiva granica između privatnog sektora i države, Kostić ističe da se ove kompanije više ne bave samo ekonomijom, već postaju ključni deo nacionalnih strategija odbrane.

"Granica između privatnih kompanija i države postaje sve nevidljivija, jednostavno, prirodan tok okolnosti ih tera da, samim tim što sarađuju sa državom, možda imaju i neke javno iznesene političke stavove i manifeste", objašnjava Kostić.

Kao konkretan primer navodi se softver kompanije "Palantir", koji u realnom vremenu obrađuje obaveštajne podatke za potrebe CIA, FBI, ali i vojski Izraela i pojedinih evropskih država.

"Vi kroz svoj softver imate maltene pristup donošenju odluka i uopšte sprovođenju zakona na najvišim mogućim nivoima u svim zemljama, upozorava Kostić, dodajući da se ista zavisnost vidi i u sektoru dronova i naprednih vojnih tehnologija.

Rizik od zloupotrebe podataka i "tehnološkog feudalizma"

Poseban izazov predstavlja činjenica da privatne kompanije, poput onih koje stoje iza "OpenAI" ili društvene mreže "Iks" (X), poseduju ogromne količine privatnih podataka koje građani svojevoljno ostavljaju. To otvara prostor za manipulaciju, ali i strah država da bi ove firme mogle postati "otuđene i jače od države".

U tom kontekstu, Kostić pominje manifest "Tehnološka republika" Aleksa Karpa, u kojem se tehnološka elita poziva da se posveti državnim poslovima i ratnoj industriji.

"Pitanje je da li takav manifest vodi do nekog tehnološkog feudalizma, gde bi ti novi feudalci bili vlasnici tehnoloških firmi. To zvuči kao nešto iz distopijskih filmova i kao neki korporativni tehno-fašizam", navodi Kostić, ističući da je najveći rizik odstupanje od osnovnih demokratskih načela i inkluzivnosti.

Trka sa Kinom kao opravdanje za veću moć

Ipak, tehnološki lideri svoju povećanu moć često pravdaju potrebom da Zapad ostane konkurentan u odnosu na autoritarne režime, pre svega Kinu. Kostić objašnjava da se u SAD, naročito pod Trampovom administracijom, ideologija fokusira na to kako prestići Kinu u vojno-tehnološkom sektoru.

"Glavni argument je da će Kina svakako kontrolisati veštačku inteligenciju. Da li je bolje da to bude Kina, za koju se zna da je autoritarna, ili je bolje pustiti kompanijama kao što je 'Palantir' da one steknu nadmoć, jer na Zapadu bar postoje neki vidovi ograničenja moći", prenosi Kostić argumentaciju ovih kompanija.

Gde je Evropa u toj trci?

Dok Amerika daje "odrešene ruke" tehno kompanijama radi nacionalne bezbednosti, Evropa se suočava sa velikim zaostatkom. Prema Kostićevim rečima, Evropska unija je, fokusirajući se na ljudska prava i regulativu, zapostavila investicije u tešku industriju i tehnologiju, dok su Kina i Rusija postale konkurentnije kroz partnerstvo države i privatnog sektora.

Na kraju, ostaje otvoreno pitanje koje zahteva uključivanje akademske zajednice i etičara: kako ojačati tehnološku odbranu, a ne skliznuti u totalitarnu nadzornu državu kojom upravljaju privatne korporacije?

"Možemo li autoritarnim metodama braniti demokratiju, to je pitanje za budućnost", zaključuje Kostić u emisiji Prvog programa Radio Beograda "U središtu pažnje".