Diplomatija pod raketama – Rašeta za RTS: Ormuz nije jedini problem

Danas je 72. dan rata Amerike i Izraela protiv Irana. Vašington očekuje odgovor Irana na predloženi sporazum o postizanju mira, a iz Irana je poslato upozorenje Bahreinu – usklađivanje sa Vašingtonom imaće teške posledice.

O tome na koliko frontova se vodi ovaj rat, da li je mir nadohvat ruke ili sve polako klizi u iscrpljivanje bez bliskog dogovora, u Jutarnjem programu govorio je Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put.

Rašeta kaže da su diplomatski pregovori vremenom sve više suženi i da više ne obuhvataju suštinu problema u odnosima Sjedinjenih Država i Irana.

"Za sada oni pre svega pokušavaju da utvrde okvir samih pregovora i uslova koji će se naći u pregovorima koji će se voditi nakon trajnog prekida vatre. Za sada je fokus na otvaranju Ormuskog moreuza, ali glavni problemi i dalje ostaju. To su nuklearni sporazum, odnosno nepostojanje istog od isteka JCPOA, balistički program Irana i "proksi" snage koje Iran naoružava u regionu čime destabilizuje regiju", naveo je Rašeta.

Šta se smatra pobedom

Na pitanje da li Amerika može da pobedi Iran, Rašeta ističe da prvo treba definisati šta se smatra pobedom.

"Ako je u pitanju vojna pobeda, ona je maltene i ostvarena s obzirom na to da su američke i izraelske snage bez problema kontrolisale vazdušni prostor nad Iranom. Ali ostaje teži problem, a to je doći do nekog strateškog pomeranja i pokušati da se ispregovara novi nuklearni sporazum koji bi bio još rigorozniji", objasnio je Rašeta.

Dodaje da ostaje pod znakom pitanja kako će se Teheran postaviti u budućnosti i koliki će uticaj imati Revolucionarna garda.

"Postoji i problem što Amerikanci imaju poteškoća da utvrde ko uopšte može da donosi odluke u Iranu. Videli smo da su izjave civilnih službenika poput predsednika Pezeškijana ili predsednika parlamenta Galiba Fačetua suprotne onome što govore generali Revolucionarne garde", naveo je Rašeta.

Govoreći o Kini, Rašeta kaže da je za Peking crvena linija zatvaranje Ormuskog moreuza.

"Kina jednu trećinu nafte i jednu četvrtinu prirodnog gasa uvozi ovim vodama i nema luksuz koji imaju Sjedinjene Američke Države. Videli smo i u prethodnim izjavama predsednika Sija i ministra spoljnih poslova da se pozivaju na poštovanje Konvencije UN o pravu mora i međunarodnog prava", istakao je Rašeta.

Odlazak Trampa u Peking

Prema njegovim rečima, Tramp bi u Peking mogao da ode sa "mnogo jačim kartama" nego što se očekivalo.

"Pokušaće verovatno da naplati svoju rezervisaniju poziciju kada je u pitanju Tajvan, ali sve to zavisi od toga da li ćemo videti bilo kakav pomak u diplomatskim pregovorima", dodao je gost Jutarnjeg programa.

Osvrćući se na situaciju u Libanu i napade na Ujedinjene Arapske Emirate, Rašeta ocenjuje da se sukob proširio na gotovo sve države Persijskog zaliva.

Prvi zalivski rat

"Ovaj rat bi se možda mogao nazvati Prvim zalivskim ratom jer obuhvata gotovo sve države Persijskog zaliva i front Izraela i Hezbolaha. Cilj Irana bio je da privoli Zalivske države da izvrše pritisak na Ameriku kako bi brže izašla iz sukoba", naveo je Rašeta.

Međutim, dodaje da se to nije dogodilo.

"Videli smo da se oformio jedan čvrsti tabor oko Sjedinjenih Američkih Država kada su u pitanju zalivske države koje vrše pritisak na Trampa da nastavi što rigoroznije da pritiska režim u Teheranu", istakao je Rašeta.

O situaciji u Libanu

Govoreći o Libanu, Rašeta kaže da je situacija slična prethodnim decenijama.

"Izraelska vojska je i ranije ulazila do reke Litani i okupirala južni Liban, ali se uvek povlačila nakon što je opasnost po izraelsku teritoriju prestala. Mislim da će tako biti i ovog puta", ocenio je Rašeta.

Kada je reč o pretnjama Irana Bahreinu, Rašeta smatra da ovakvi potezi dodatno guraju zalivske države ka američkom taboru.

"Iranska vojna moć nije dovoljno jaka da ove pretnje učini kredibilnim, a ovakvi potezi dodatno uvlače Zalivske države u američki tabor", rekao je Rašeta.

Posledice po Evropu

Osvrćući se na posledice po Evropu i svetsku ekonomiju, Rašeta naglašava da situacija u Ormuzu pogađa čitav svet.

"Cena barela se nešto stabilizovala, ali je i dalje preko devedeset dolara, što nije održivo na duže staze. Evropa i ostatak sveta mogu samo da vrše diplomatski pritisak na obe strane u nadi da će Zaliv ponovo biti prohodan i da će biti omogućen slobodan tranzit robe", zaključio je Rašeta.