Starmergedon se obistinio – Velika Britanija iz dvopartijskog prelazi u višepartijski sistem

U Engleskoj, stranka Kira Starmera zadržala je kontrolu u samo dvadeset sedam od stotinu trideset šest opština, koje su dobile nove odbornike.

Najveći pobednik su reformisti, koji su sa dva skočiili na broj od oko hiljadu četiri stotine opštinskih odbornika i osvojili apsolutnu vlast u trinaest opština.

Isti broj lokalnih samouprava kontrolišu u evrofilne liberal-demokrate, koje ipak nisu uspele da dobitak osamdeset četiri odbornička mandata pretoče u kontrolu nad više od jedne dodatne opštine.

Konzervativci su izgubili oko četiri stotine odbornika i vlast u čak šest opština, te trenutno imaju većinu samo u osam lokalnih samouprava.

U usponu je stranka Zelenih, koja kontroliše četiri opštine u Londonu.

U Škotskoj je vladajuća Škotska nacionalna partija obezbedila peti uzastopni mandat, ali nije uspela da osvoji parlamentarnu većinu, koja bi joj omogućila da ponovo na dnevni red stavi pitanje nezavisnosti. U ovom trenutku se i dalje ne zna ko će biti opozicija u Škotskoj pošto su laburisti, konzervativci, reformisti i Zeleni skoro izjednačeni po broju glasova.

U Velsu je Laburistička partija doživela najveći poraz. Velški parlament podelili su Plaid Kamri i refomisti, ali niko nije osvojio apsolutnu većinu. Poslaničko mesto izgubila je čak i liderka velških laburista Eluned Morgan, koja je podnela ostavku. 

Uzroci Starmergedona

Predviđanja da se britanskom premijeru sprema Starmergedon su se obistinila. Vladajući laburisti gube čak i opštine, koje su držali od njihovog osnivanja. Aktivisti vladajuće stranke, koji su u nedeljama pred izbore obilazili teren, otkrivaju da građani uopšte neće ni da razgovaraju sa "Starmerovim predstavnicima".

Nepovoljno mišljenje o britanskom premijeru ima čak šezdeset sedam odsto građana čime Starmer drži titulu najnepopularnijeg premijera u Britanskoj istoriji.

Zamerio se penzionerima ukidanjem novčane pomoći za zimski ogrev. Doveo je poljoprivrednike do očaja zbog uvođenja poreza na nasleđivanje poljoprivrednih imanja. Udario je na mala i srednja preduzeća novim nametima. Oštetio je ribarsku industriju jednostranom odlukom da ribarima iz Evropske unije da pravo korišćenja britanskih voda u narednih dvanaest godina.

Iako britanska privreda na papiru beleži rast, ona je na pozitivnoj nuli, a pozitivni ekonomski trendovi pripisuju se fiskalnoj politici njegovog prethodnika konzervativca Rišija Sunaka.

Starmer se doživljava i kao faktor, koji doprinosi nacionalnim i verskim podelama. Jevrejska zajednica mu zamera što ne uspeva da je zaštiti od rekordnog porasta napada i antisemitskih incidenata. Muslimanska zajednica mu zamera ono što smatra mlakim odgovorom na izraelsku akciju u Gazi, koju većina Britanaca smatra genocidom.

Hrišćani mu zameraju ono što nazivaju „dvostrukim pravnim aršinima“ tj. blagim ili nedovoljnim kaznama za masovno silovanje maloletnica i mladih devojaka u siromašnim delovima zemlje od strane, mahom grupa starijih muškaraca, poreklom iz Pakistana, u vreme dok je Starmer bio na čelu državnog tužilaštva.

Škoti mu zameraju da je zapostavio kolevku laburizma. Velšani ne opraštaju činjenicu da je ta regija i posle bregzita ostala najsiromašnija u Evropi. Iz Vestminstera u medije već cure mišljenja laburističkih poslanika da, ako se ovako nastavi, "smrt Radničke partije izgleda izvesnom".

Starmera ne vole čak ni oni, koji žele da umru, jer parlament nije usvojio pompezno najavljivani Zakon o eutanaziji.

U tom kontekstu, britanski premijer izašao je pred birače, priznao katastrofalne rezultate za laburiste i preuzeo za njih odgovornost.

No, ostavka, koju sve nacije neskriveno priželjkuju, je izostala.

"Neću se okrenuti i otići, a zemlju porinuti u haos", poručuje Starmer.

Reformisti preuzimaju uporišta laburista u Engleskoj

Birači su glasali za odbornike u stotinu trideset šest od trista sedamnaest opština u Engleskoj.

Laburisti su pokušali da odlože izbore u delu opština uz obrazloženje da nameravaju da im prekroje granice, te da je glasanje besmisleno.

Tu odluku oborio je Vrhovni sud kao „neustavnu i nedemokratsku“ što je samo produbilo nepopularnost vladajuće stranke.

Rezultati lokalnih izbora u Engleskoj dodatno su usloženi, jer se u mnogim opštinama bira samo trećina odbornika.

Zato, na prvi pogled, debakl laburista ne bi trebalo da izgleda toliko katastrofalan koliki u stvari jeste.

Glasovi cure iz laburističke kutije kako ka tvrdo desnim reformistima Najdžela Faraža, tako i ekološkim komunistima stranke Zelenih.

Fragmentacija političke mape Londona

U Londonu su laburisti do juče kontrolisali dvadeset jednu od trideset dve opštine.

Sada kontrolišu samo osam, dok konzervativci drže jednu manje pošto su Vestminster vratili u svoje okrilje preotevši tu opštinu liberal-demokratama.

U britanskoj prestonici, liberal-demokrate kontrolišu tri, a reformisti i stranka Zelenih po dve opštine.

U ostalima niko nema apsolutnu većinu, što ne ide na ruku stranci Najdžela Faraža sa kojom niko ne želi u koaliciju.

Već se čuju glasovi da treba ukinuti gradsku skupštinu i mesto gradonačelnika na čiji budžet otpada četvrtina visokog mesečnog opštinskog poreza, koji plaćaju svi građani.

Dobitnici i gubitnici

Opština Havering na severoistoku britanske prestonice, poprište nemira građana zbog seksualnih napada na lokalne žene i devojke od strane imigranata, smeštenim u lokalne hotele, prva je očekivano prešla u ruke reformista.

Lider reformista Najdžel Faraž taj rezultat nazvao je "istorijskim pomakom u britanskoj politici" i najavio da će laburisti „biti zbrisani“. Njihovi birači mahom nisu fakultetski obrazovani.

Šezdeset posto njihovih birača čine mladi što ukazuje na trend daljeg rasta popularnosti.

No, da se izbori za britanski parlament održavaju danas, Najdel Faraž postao bi premijer, a njegova stranka osvojila dvadeset sedam odsto glasova – četiri procenta manje nego što se očekivalo.

Zeleni lete na krilima popularnosti novog lidera Zaka Polanskog, koji je, prvi put u istoriji, uspeo da stvori istinski nacionalnu partiju fokusiranu na socijalna pitanja i zaštitu čovekove okoline.

Reagujući na odlične rezultate svoje stranke, koja bi, da se održavaju opšti izbori osvojila oko 17 odsto glasova, isto koliko i liberal-demokarte, Polanski je ocenio da je „dvopartijski sistem u Britaniji mrtav“.

Hakni, na istoku Londona, tradicionalno uporište laburista, dobio je prvu gradonačelnicu iz stranke Zelenih – vrednu i popularnu Zoi Gabet.

Zeleni su osvojili vlast u toj londonskoj opštini, kao i u susednom Valtamstou, a laburistima oteli apsolutnu većinu u svim opštinama severnog Londona.

Konzervativcima se, međutim, nadzire svetlo na kraju tunela u koji su ušli posle istorijskog poraza na opštim izborima 2024. godine.

Da se parlamentarni izbori održavaju danas, torijevci bi bili druga stranka po snazi sa dvadeset odsto glasova, ispred laburista sa procentom manje.

Analitičari takav relativan uspeh pripisuju činjenici da je liderka Konzervativne stranke Kemi Bejdenok jedini političar u Britaniji čija popularnost beleži stalan, mada umeren, rast. Ona je najavila "povratak konzervativaca".

"Obećala sam da ću obnoviti našu stranku. Rekla sam da ćemo graditi od temelja posle najgoreg poraza u istoriji i sada svuda gde se kandidujemo vidimo znake te obnove", rekla je liderka konzervativaca Kemi Bejdenok obećavajući da je to „tek početak, a ne kraj“.

I liberal-demokrate uspevaju da zadrže opštine na jugozapadu Londona i jugu Engleske, ali ne uspevaju da blagi rast broja odbornika pretoče u nove opštinske većine.

Statističari ukazuju da je za to razlog činjenica da, uprkos brojnim inventivnim i neobičnim aktivnostima i akcijama, lider liberal-demokrata Ed Dejvi nije prepoznatljiv za većinu birača čime njegova stranka propušta istorijsku priliku da kapitalizuje poraz laburista.

Laburisti su uspeli da očuvaju deo uporišta u Mančesteru i Liverpulu, ali su izgubili Birmingem – najveću opštinu po površini u Engleskoj.

Oporavak Škotske nacionalne partije

U Škotskoj su se glasovi laburista prelili reformistima, a njihova nepopularnost pogoduje Škotskoj nacionalnoj partiji.

Škotski laburisti mesecima pozivaju na ostavku Kira Starmera, ali to distanciranje im nije mnogo pomoglo na biralištima.

Takav sticaj okolnosti vratio je nacionaliste iz političke kome u kojoj su se našli posle niza korupcionaških skandala u čijem je centru bila bivša liderka Nikola Sturdžen.

Na ruku ima ide i političko umeće novog lidera i političkog veterana Džona Svinija, koji akcenat stavlja na poboljšavanje zdravstva i smanjenje troškova života.

Iako reformisti uživaju podršku dvadesetak odsto birača, nisu uspeli da taj postotak pretoče u poslaničke mandate u većinskom sistemu u kojem "pobednik uzima sve" – celu izbornu jedinicu.

Škotski nacionalisti ostali su bez apsolutne većine, koja bi ima obezbedila da ponovo pokrenu pitanje referenduma o nezavisnosti, ali takva situacija pogoduje i parlamentu u Holirudu i Vestminsteru, jer za ponovljeno glasanje nema apetita u klimi ekonomske neizvesnosti.

Poslaničko mesto u Holirudu osvojio je popularni Stiven Flin, vođa odborničke grupe škotskih nacionalista u britanskom parlamentu.

On se seli u Edinburg, a za njegovo poslaničko mesto na nacionalnom nivou boriće se kandidati na ponovljenim izborima.

Time je postalo jasno da Flin i zvanično namerava da stane na čelo Škotske nacionalne partije kao mlada snaga uz blagoslov aktuelnog lidera.

Pošto se Flin zalaže za eksploataciju nafte i gasa u Severnom moru, nesumnjivo će se sukobiti sa škotskim Zelenima, koji su se po popularnosti izjednačili sa laburistima, konzervativcima i reformistima u toj regiji

Bore da - Dobar dan za velške nacionaliste

Ako je Škotska kolevka radničkog pokreta, Vels je njegovo uporište.

Laburisti su kontrolisali najsiromašniju regiju Evrope od 1922. godine.

Vels je i jedina regija u Velikoj Britanii gde je glasanje proporcionalno, a ne većinsko.

Od danas ta kontrola seli se ili u ruke Plaid Kamrija – Velške partije, koji su velški parlament – Sened Kamri – podelili sa reformistima na ravne časti.

S obzirom da niko neće imati apsolutnu većinu, prednost imaju nacionalisti, jer nijedna stranka neće u koaliciju sa reformistima.

Velški laburisti pozivaju na ostavku Kira Starmera koga krive za istorijski poraz.

Podržavaju manjinsku vladu nacionalista, kojima je samo šest mandata bilo potrebno da osvoje aprolutnu većinu.

Lider Plaid Kamrija Rin ap Jorvert kaže da je njegova stranka "spremna za vlast" i da će doneti prosperitet najsiromašnijoj regiji Evrope.

Kraj dvopartijskog sistema

Trajna zaostavština lokalnih i regionalnih izbora u Velikoj Britaniji je ne toliko apsolutni debakl laburista, koliko kraj dvopartijskog sistema u Velikoj Britaniji.

Umesto torijevsko-laburističke klackalice, političko igralište vrteće se na višepartijskom ringišpilu.

To znači da će pravi pobednici biti ne samo stranke sa najviše glasova, već one, koje mogu da vešto pregovaraju i stvaraju koalicije kako na lokalnom, tako i na regionalnom i nacionalnom nivou.

Reformisti možda slave Pirovu pobedu, jer im popularnost već opada, a lokalna vlast ih stavlja po lupu birača.

Premijer Starmer preživeo je današnji dan, ali u redovima laburista vlada velika panika i nije izvesno koliko će poslanici uspeti da se uzdrže od pokretanja njegovog opoziva.