Opasan zaokret u srcu američke moći – kako su "kul momci" postali "tehnofašisti"

Staviti Donalda Trampa ili nekog od njegovih saradnika u isti koš sa fašističkim vođama postao je maltene svakodnevni politički folklor u SAD, u svetu još više. Naravno, sami su krivi – zbog retorike koja veliča nadmoć i prezir prema "slabima", zbog krajnje otvoreno agresivne politike i stavljanja američkih interesa, takoreći, "uber alles".

Slične optužbe, međutim, sada su zapljusnule ne jednog čoveka, nego veliku korporaciju, i to ne bilo koju, već strukturno važnu, "nervni sistem" američkog aparata sile.

"Palantir", tehnološki gigant poznat po saradnji sa vojnim i obaveštajnim službama koje snabdeva "špijunskim" softverom, objavio je nedavno na Iksu svojevrsni politički manifest od dvadeset i dve tačke – zapravo sažetak knjige svog izvršnog direktora Aleksa Karpa pod naslovom "Tehnološka republika".

"Ako američki marinac zatraži bolju pušku, trebalo bi da je napravimo; isto važi i za softver", glasi ključna teza manifesta, koji zagovara stavljanje tehnološke elite u službu državne i vojne sile, uz prezir prema "dekadenciji" onih koji prave aplikacije umesto oružje.

Dokument je u delu zapadne javnosti, i u Americi i Evropi, dočekan "na nož". Kritičari nisu birali reči, uključujući optužbe za "tehnofašizam" i kvalifikacije poput "trabunjanja super-zločinca iz stripova" i "parodije filma Robokap".

Jesu li te optužbe preterane? Verovatno jesu – barem delimično. Ali paralele nisu bez osnova, pošto se iza teških reči krije nešto važnije: stvarna i ubrzana tendencija ka militarizaciji IT industrije koja je decenijama gradila imidž slobodoumnog, progresivnog sveta.

Šta još piše u manifestu "Palantira"

Karpov manifest nije uobičajena korporativna poruka, kao što, uzgred budi rečeno, ni sam Karp nije običan tehno-milijarder, već doktor neoklasične društvene teorije sa Univerziteta Gete u Frankfurtu.

Na prvom mestu, kompanija smatra obavezu prema vojsci i odbrani važnijom od zahteva tržišta: "Silicijumska dolina ima moralni dug prema zemlji koja je omogućila njen uspon. Inženjerska elita Silicijumske doline ima jasnu obavezu da učestvuje u odbrani nacije", glasi tačka broj 1.

Karp okrivljuje svoje kolege ne zbog militarizma, nego zbog nedovoljnog militarizma: "Moramo se pobuniti protiv tiranije aplikacija", piše Karp, aludirajući na generaciju inženjera koja je umesto za odbranu radila na aplikacajama za dostavu i deljenje fotografija.

Među dvadeset dve tačke je i direktan poziv na prekid posleratnog "kastriranja" Nemačke i Japana čiji je pacifizam, smatra Karp, "teatralan" i opasan po ravnotežu moći.

Ali Karp ide još dalje. Njegova vizija tiče se same arhitekture globalne moći: "Atomsko doba se završava. Jedno doba odvraćanja, atomsko doba, završava se, a nova era odvraćanja izgrađenog na veštačkoj inteligenciji treba da počne."

I dok se u tehnološkom sektoru još uvek vode debate o etici upotrebe VI kao oružja, manifest ih unapred odbacuje: protivnici Zapada "neće čekati da bi se upustili u teatralne rasprave o opravdanosti razvoja tehnologija sa ključnim vojnim primenama. Oni će napredovati."

Rangiranje kultura i zaštita zapadne civilizacije

A za one koji u diplomatiji i dalje vide pouzdano političko oruđe, Karp ima jasnu poruku: "Granice meke moći, same uzvišene retorike, razotkrivene su. Sposobnost slobodnih i demokratskih društava da pobede zahteva nešto više od moralnih apela. Zahteva tvrdu moć, a tvrda moć u ovom veku biće izgrađena na softveru."

Posebno loše zvuči narativ o zaštiti zapadne civilizacije uz rangiranje kultura: "Neke su proizvele ključne civilizacijske tekovine; druge su ostale disfunkcionalne i regresivne", piše Palantir, pozivajući na otpor "šupljem pluralizmu".

Openhajmer za veštačku inteligenciju

U delu zapadne javnosti, političari, novinari, intelektualci upozorili su da manifest otkriva opasnu ideološku agendu, koja prevazilazi poslovni interes.

On prodaje vatru i naziva to zaštitom od požara, glasila bi ukratko suština kritika upućenih "Palantiru".

Karp zapravo pokušava da postane neka vrsta savremenog Openhajmera za veštačku inteligenciju – naučnik sa svešću o istorijskim posledicama, samo u obrnutom smeru: umesto da žali zbog uloge u izgradnji oružja, on tu ulogu aktivno zagovara.

Na Zapadu ništa novo

Nije novost da vojska i IT industrija sarađuju – uostalom, Internet je rođen u laboratorijama Pentagona.

Međutim, danas prisustvujemo radikalnoj inverziji procesa. Dok je nekada država razvijala tehnologiju koja bi potom bila komercijalizovana, danas privatne korporacije diktiraju napredak.

Kao i "Palantir", niz drugih kompanija iz Silicijumske doline decenijama je finansiran preko In-Q-Tel, investicionog fonda CIA osnovanog upravo da bi obezbedio protok tehnoloških inovacija ka obaveštajnim službama.

Vojno-digitalni kompleks

Skoro svaka velika američka tehnološka kompanija danas je duboko integrisana u tamošnji “vojno-digitalni kompleks“, posebno u vreme upotrebe VI u ratu. (OpenAI, "Antropik“, Gugl, xAI).

Zanimljiv slučaj, simbolički veoma značajan, privukao je pažnju prošle godine, kada su direktori velikih tehnoloških kompanija postali potpukovnici američke vojske.

Umesto imidža "kul momka" iz Silicijumske doline – progresivnog, otvorenog, zabrinutog za budućnost čovečanstva – raste figura tehnokrate u civilu, sada i u uniformi.

U takvim okolnostima, čak je i iranska teokratija uspela da uzdrma tradicionalni propagandni primat Vašingtona i da crtane filmove, napravljene pomoću VI, na društvenim mrežama pretvori u svetsku senzaciju.

Meka vs tvrda moć: To je bila greška

Sve to ne bi trebalo posmatrati izolovano od šireg političkog konteksta, u kojem je upadljiv oslonac SAD na golu silu i otklon od koncepta meke moći (razvojna i humanitarna pomoć, popularna kultura, multilateralizam), koji su inače Amerikanci i osmislili.

Potpredsednik SAD Džej di Vens otvoreno je prošle godine rekao da je Amerika u prethodnim decenijama "zamenila tvrdu moć mekom" i da je to bila greška.

Budućnost koja se ne stvara u Beloj kući i Kongresu

Na kraju, verovatno je najvažnije pogledati u budućnost i napomenuti da stavovi korporacija poput "Palantira" i drugih predstavnika velikog biznisa nisu vezani za izborne cikluse i promene na čelu Bele kuće, već za dugoročne poslovne interese, pre svega u svetlu sve jače kineske i konkurencije drugih privreda u svetu.

Tako da njihove poruke treba videti kao dugoročnu i dubinsku tendenciju, u istoriji već viđenu, i zato zloslutnu – jer kada se spoje interesi krupnog kapitala i vojne mašinerije, diplomatija postaje suvišan trošak, a rat logična "investicija".