Britanska uzbuna na Folklandima – Havijer Milej želi da izleči najveću ranu Argentine

Talas političkih tenzija, koji je u Americi podigao britanski premijer Kir Stramer, odbijanjem da se na bilo koji način uključi u američku avanturu u Persijskom zalivu, zapljusnuo je grupu ostrva na potpuno drugom kraju sveta, jer je administracija Donalda Trampa, smišljajući kako da kazni London, zapretila da će u sporu oko Folklandskih ostrva promeniti stranu i stati uz Argentinu.

Agencija Rojters objavila je sadržaj interne prepiske zvaničnika Pentagona u kojem se kontempliraju načini na koje bi Vašington mogao da kazni neposlušne saveznike, koji nisu, bar ne dovoljno, podržali Trampov rat protiv Irana.

Britanska vlada munjevito je reagovala podsećajući da su "stanovnici Folklandskih ostrva u ogromnoj većini glasali za ostanak u sklopu britanskih prekomorskih teritorija", što znači da njihov "suverenitet leži u sklopu Ujedinjenog Kraljevstva".

Šef Stejt departmenta Marko Rubio ocenio je da je reakcija Londona preterana, jer je reč o "običnom imejlu u kojem su predložene neke ideje".

Na referendumu održanom 2013. godine, 99,8 odsto stanovnika Folklandskih ostrva izjasnilo se da želi ostanak u okvirima britanskih prekomorskih teritorija. Na ostrvima živi oko 3.600 ljudi.

Folklandska ostrva, kako ih zovu Britanci, ili Malvini, kako su ih krstili Španci, bili su predmet spora još od 1833. godine, kada su Britanci upali na ostrva, proglasili ih delom svoje imperije i proterali dotadašnje naseljenike. Argentinci su pak smatrali da polažu pravo na ostrva, jer su ih nasledili od Španaca, koji su njima prethodno vladali.

Ova ostrva nalaze se oko 12.000 kilometara od Velike Britanije i 500 kilometara od Argentine.

Za svaki slučaj, komandant Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva Harv Smit naložio je da četiri "tajfuna" stacionirana na Folklandima pređu u stanje "visoke uzbune" i budu "spremni" da brane ostrva, oko kojih se 1982. godine vodio rat između Argentinaca i britanske mornarice.

"Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo je spremno da u bilo kojem trenutku brani našu zemlju", rekao je Smit londonskom Tajmsu, pošto je argentinski predsednik Havijer Milej sa palube nosača aviona "Nimic" poručio naciji da će učiniti sve što je ljudskoj moći da ta ostrva vrati pod okrilje Argentine.

Argentinski (skoro) novi avioni i poruke iz Buenos Ajresa

Dobar deo britanske brige leži u činjenici da su Argentinci, prošle godine, kupili 24 polovna borbena aviona F-16 od Danaca, te zatražila da od Amerikanaca kupe bar dva leteća tankera KC-135, čime bi se Folklandska ostrva našla u dometu argentinskih aviona.

"Ponavljamo da imamo suverena prava nad Malvinskim ostrvima, Južnom Džordžijom i Južnim Sandvičkim ostrvima", rekao je ministar spoljnih poslova Pablo Kirno, čime su okončane decenije argentinskog ćutanja o ovom pitanju.

"Ovo je signal o promeni ere... Pitanje Malvinskih ostrva ostavilo je emotivni pečat", odmah je prokomentarisao dnevnik "Nasion", hvaleći Havijera Mileja da je ekonomskim oporavkom, fiskalnom stabilnošću, investicijama i modernizacijom vojske stvorio "stratešku arhitekturu potrebnu za povratak ostrva pod okrilje matice".

"Istorijski, pravno i strateški, Malvini su argentinski. Da bi ih vratili moramo podići zemlju", piše argentinski dnevnik.

Tačno 44 godine ranije

Milei je na američki nosač aviona stigao tačno na 44. godišnjicu potapanja krstarice "General Belgrano", koju je 2. maja 1982. godine potopila britanska nuklearna podmornica "Konkeror", koristeći torpeda iz Drugog svetskog rata zato što moderna torpeda "tajgerfiš" nisu bila dovoljno pouzdana. U eksploziji su ubijena 323 argentinska mornara.

Posle potapanja "Generala Belgrana", argentinska flota se vratila u luke gde je ostala do završetka sukoba. Argentinci su uzvratili 4. maja, kada su njihovi avioni ispalili projektile "egzose" na britanski razarač "Šefild" i potopili ga. Time je pokrenut diplomatski skandal u kojem je deblji kraj izvukao tadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran, jer su i rakete i avion sa kojeg su one bile lansirane proizvedene u Francuskoj.

Rat je trajao 74 dana, a Britaniju je ponovo učinio Velikom, a tadašnju premijerku Margaret Tačer "čeličnom", dok je kraljica Elizabeta Druga na trenutak napustila balon političke neutralnosti i pozvala naciju da se "bori za slobodu".

U sukobima je ubijeno 649 Argentinaca, 255 Britanaca i tri stanovnika Folklandskih ostrva. Svet je nakratko bio na ivici nuklearnog sukoba. U rat su bili uključeni špijuni, masoni, šverceri, te izvestan broj raznoraznih mutnih likova.

Ni 40 godina od kraja rata nisu pronađene olupine dva broda potopljena u ovom sukobu – argentinske krstarice "General Belgrano" sa telima više od 300 stradalih članova posade i britanski desantni brod na kojem je poginulo šest Britanaca.

Ovaj rat je spasio političku karijeru Margaret Tačer, ali i podigao samopouzdanje čitave nacije. Vladavina vojne hunte u Argentini, tokom koje je stradalo bezmalo 30.000 ljudi, okončana je manje od godinu dana posle poraza u Folklandskom ratu.