I Japanci proizvode oružje za ukrajinsku vojsku

Presretač koji je konstruisala japanska kompanija "Teradron" uspešno je oborio napadački dron u ratnim uslovima, javlja više TV stanica i internet portala u Zemlji izlazećeg sunca.

Reč je o presretačkom dronu po imenu "tera A1", koji je pomenuta japanska kompanija razvila u saradnji sa neimenovanim ukrajinskim preduzećem. 

Japanski mediji otvoreno pišu da "Teradron" deluje na ukrajinskom tlu i da je u pitanju bilo obaranje ruskog drona tipa "šahed" (odnosno "geranj") izvršeno 24. aprila. 

Ta kompanija, koja je počela rad proizvodnjom dronova za civilne potrebe, objavila je 28. aprila da će proširiti finansiranje na još jedno ukrajinsko preduzeće.

Tom prilikom rukovodstvo je potencijalnim japanskim poslovnim partnerima prenelo da kompanija namerava da razvije borbene dronove sa mlaznim motorima i fiksnim krilima, odnosno da za cilj ima proizvodnju izrazito brzih autonomnih dronova male cene, koji su dokazani na bojištu. 

Šef "Teradrona" Toru Tokušige izjavio je i da je konačni cilj da se rezultati razvoja i testova u Ukrajini vrate u Japan, kako bi poslužili tamošnjoj armiji u razvoju mera za borbu protiv dronova.

Mešanje u rat u Ukrajini?

U Japanu se proizvodnja dronova-presretača uglavnom tumači kao izrada nesmrtonosnog, odbrambenog naoružanja, ali je, uprkos tome, neosporno da se Zemlja izlazećeg sunca njihovim isporukama direktno meša u konflikt u Ukrajini.

Japan je u prošlosti Ukrajini donirao šlemove, neprobojne prsluke, šatore i tome sličnu opremu zaštitnog i logističkog karaktera. U Japanu i SAD se govorilo i o tome da Tokio američkoj vojsci isporučuje artiljerijske granate kalibra 155 milimetara i rakete za protivvazdušni sistem "patriot". Ako je to tačno, onda je Japan bar indirektno doprinosio i borbenoj spremnosti ukrajinske armije tako što je Vašingtonu omogućavao da sopstvene zalihe iste municije prosledi ukrajinskoj vojsci i popuni ispražnjenja skladišta.

Činjenica da jedna japanska kompanija sada deluje na tlu Ukrajine, međutim, može se protumačiti kao direktno mešanje u rusko-ukrajinski konflikt čak i ako su njeni proizvodi defanzivnog karaktera.

Odstupanje od ustavnih principa i posleratne pacifističke politike?

Da se vest koja otkriva takvu (neugodnu) činjenicu upravo sada obznanjuje većinom miroljubivoj japanskoj javnosti verovatno nije slučajnost. 

Ovo zato što je vlada u Tokiju upravo pre desetak dana objavila nameru da olabavi restrikcije vezane za izvoz naoružanja koje su bile donete u skladu sa pacifističkim ustavom države tako što će ukloniti ograničenje koje je do tada važilo decenijama - da Japan nikako neće isporučivati oružje i vojnu opremu zemljama koje ratuju.

Ubuduće, japanska vlada će se u principu držati odredbe da oružje neće prodavati zemljama zahvaćenim ratom, ali će zadržati pravo da po potrebi, u skladu sa svojim bezbednosnim interesima, napravi izuzetke od tog opšteg pravila. 

S obzirom na to da se takvi izuzeci mogu napraviti bilo kad, unutrašnji i spoljni kritičari tog novog stava japanske vlade optužuju je za proizvoljnost i slabo prikrivenu nameru da odstupi od ustavnog principa da se japanski narod odriče rešavanja međunarodnih sukoba silom.

Napuštanje tog principa sadržanog u 9. članu ustava, po njima, predstavlja odricanje od decenijske posleratne pacifističke politike Japana.