Đorić o pucnjavi u Vašingtonu: Usamljeni vukovi nikada nisu sami – iza njih često stoje strukture

Bezbednosni propusti tokom nedavnog incidenta u Vašingtonu ponovo su otvorili pitanja efikasnosti zaštite najviših državnih zvaničnika u SAD. Marija Đorić sa Instituta za političke studije ocenjuje da je reč o ozbiljnom propustu sistema, ističući da je omogućeno da naoružano lice prođe više nivoa kontrole, što ukazuje na nedovoljno kvalitetnu bezbednosnu procenu. Naglašava da, uprkos brzoj reakciji Tajne službe nakon napada, slučaj pokazuje da će biti neophodno pooštravanje protokola i unapređenje mehanizama zaštite državnog vrha.

Američki istražitelji ispituju treći navodni atentat na predsednika Donalda Trampa, pošto je optuženi naoružan praktično prošao bezbednosni punkt na večeri dopisnika Bele kuće u hotelu "Hilton" u Vašingtonu. S druge strane, vlasti preispituju protokole zaštite i moguće veze optuženi za napad sa ekstremističkim stavovima.

Marija Đorić sa Instituta za političke studije kaže da aktuelni napad ukazuje na kontinuitet političkog nasilja u Sjedinjenim Američkim Državama, koje se ne odnosi samo na pojedinačne incidente već predstavlja širi društveni obrazac. Naglašava da su mete takvih napada često i drugi politički akteri, što dodatno produbljuje postojeće podele.

"Od ukupno 47 predsednika (45 osoba), četvorica su ubijena, ali problem ne staje na tome – nasilne pretnje su česte i prema drugim političkim ličnostima, bez obzira na partijsku pripadnost", ističe Đorićeva.

Govoreći o konkretnom slučaju, Đorićeva ukazuje na ozbiljne propuste u bezbednosnom sistemu koji je, kako navodi, morao da spreči unošenje oružja i pristup štićenim licima.

"Omogućiti nekome da sa sačmarom, pištoljima i noževima prođe i fizičko i tehničko obezbeđenje znači da bezbednosna procena nije urađena kako treba i da je zakazao čitav sistem zaštite", naglašava sagovornica Jutarnjeg programa.

Ipak, Đorićeva napominje da je reakcija bezbednosnih službi po izbijanju incidenta bila efikasna i da je sprečila ozbiljnije posledice.

"Pripadnici Tajne službe su vrlo brzo reagovali, imali dobru komunikaciju i nisu dozvolili da napadač priđe dovoljno blizu ni predsedniku, ni drugim ljudima iz državnog vrha koji su se tamo nalazili", ocenjuje sagovornica.

Komentarišući optužbe protiv osumnjičenog, Đorićeva smatra da pravna kvalifikacija ukazuje na to da tužilaštvo raspolaže određenim dokazima o nameri napada. Ipak, upozorava na praksu da se ovakvi slučajevi često pojednostavljeno tumače.

"Biće optužen za napad na državne zvaničnike, za upotrebu vatrenog oružja i njegov transport, ali se na kraju sve često svede na priču o 'usamljenom vuku'", tvrdi Đorićeva.

Izražava sumnju u takvu kvalifikaciju i podvlači da ovakvi napadi retko nastaju bez šire podrške ili uticaja, odnosno da iza izvršilaca često stoje složeniji mehanizmi.

"Moje profesionalno iskustvo govori da usamljeni vukovi nikada nisu sami – oni mogu biti izmanipulisani, instruirani i imati logističku podršku ozbiljnih političkih struktura", procenjuje sagovornica sa Instituta za političke studije.

Analizirajući organizaciju napada, Đorićeva objašnjava da ovakav događaj zahteva određeni nivo planiranja i pripreme, bez obzira na relativnu dostupnost oružja u SAD. Očekuje da će incident imati konkretne političke i bezbednosne posledice.

"Sigurno će doći do pooštravanja protokola i nastavka izgradnje objekata sa najsavremenijim sistemima zaštite, ali se pritom zanemaruju teme poput međunarodnih sukoba i drugih kriza koje su trenutno u toku", kaže Đorićeva.

Govoreći o političkim implikacijama, ocenjuje da bi Tramp mogao pokušati da iskoristi situaciju za jačanje svoje unutrašnje pozicije, ali da efekat može biti suprotan.

"Vidimo da se društvo dodatno polarizuje – demokrate i republikanci međusobno prebacuju odgovornost, što vodi daljem rastu tenzija. Vrlo je lako doći do oružja u Americi, ali ne verujem da će doći do drastičnih promena, jer ta tradicija ima duboke korene – rešenje je u smanjenju polarizacije, za šta su najodgovornije političke elite", zaključuje Đorićeva u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.