Ko je potopio Severni tok 2 – Bojan Pančevski za Prese: Sabotaža koja će tek uzdrmati Evropu

Bojan Pančevski je međunarodno nagrađivani istraživački novinar, koji je za Volstrit džornal pisao o nizu finansijskih, političkih i sudskih afera. Poslednjih godina njegov fokus leži na ratu u Ukrajini, koji takođe prati metodama istraživačkog novinarstva.

Pančevski je rođen u Severnoj Makedoniji, živi i radi u zemljama nemačkog govornog područja.

Knjiga Bojana Pančevskog je druga koja se bavi uništenjem gasovoda. U februaru prošle godine su dvojica novinara Špigla, Štefen Dobert i Ulrih Tile, takođe pisali o tome.

Već iz naslova "Severni tok: Kako Nemačka finansira Putinov rat" vidi se šta je kod njih drugačije. Dobert i Tile umiruju savest Nemačke posle uništene ekonomske megainvesticije, dok Pančevski opisuje u detalje kako je ona uništena.

Dosta je bitnih informacija u intervjuu Pančevskog koje se, da bude interesantnije, tretiraju neobavezno i ne vode dalje.

Na primer, da su neimenovani visokopozicionirani Ukrajinci tražili od tada kancelara Šolca da zaustavi rad nemačkog tužilaštva i prekine istragu o diverziji nad Severnim tokom.

I više od toga, da je ukrajinska strana bila vrlo iznenađena kad im je odgovoreno da se nemačka izvršna vlast ne meša u sudske procese.

Ili, da je dvanaestočlani diverzantski tim Ukrajinaca po planu trebalo da uništi i "Turski tok", "ali nije uspeo ni da mu priđe". Odatle proizlazi da je "Turski tok" bio čuvan, a nemački "Severni tok" nije, jer da jeste, ni njemu "ne bi mogli ni da priđu". To baca neugodno svetlo na Nemačku, šta su njene vlasti znale, ili morale da znaju.

Dalje, da ukrajinski predsednik Zelenski i tim nameravaju da presede i otćute krizu, "ali to neće biti moguće", zaključuje Pančevski.

U Hamburgu uskoro počinje proces jednom od uhapšenih počinilaca, tužilaštvo je izdalo još sedam naloga za hapšenje. Kijev će uskoro morati da kaže jesu li oni heroji ili kriminalci. To će onda pritisak preneti na Berlin i čitavu EU, da se s tim zaključkom slože – ili ne.

I na kraju, sabotaža se nijednog momenta u intervjuu ne naziva terorističkim činom. Da su je izveli Rusi, bila bi.

Intervju sa Pančevskim je objavljen u austrijskom konzervativnom listu Prese u subotu, 25. aprila, pod naslovom "Severni tok: Zelenski će se naći pod pritiskom“. Razgovor je vodio Kristof Coter.

Za čitaoce RTS-a prenosimo taj važan intervju o događaju koji se tiče Amerike, Rusije, Turske, EU i čitave Evrope.

Prese: Zelenski će se naći pod pritiskom

Po Bojanu Pančevskom Gasovod je uništen u diverzantskoj akciji grupe Ukrajinaca koji su sa jedrenjaka zaronili sa eksplozivom. Pančevski je prvi dokumentovao pozadinu i sastav te grupe. On je, kaže, odmah posle eksplozije pretpostavljao da Ukrajinci stoje iza te akcije.

U toku istraživanja mu je postalo jasno da jednog od organizatora poznaje odranije. Druge je morao da u dugim razgovorima dovede do toga da imaju poverenje u njega.

Novinar Volstrit džornala je razgovarao i sa ukrajinskim obaveštajcima iz vojnog vrha, koje naziva kodnim imenima "General" i "Pukovnik". Njih dvojica su vukli konce te diverzantske akcije. Pančevski je razgovarao i sa ukrajinskim vojnicima i civilnim roniocima kao neposrednim izvršiocima.

Na osnovu Vaše knjige se dobija utisak da su saboteri Severnog toka želeli da njihova priča dospe u javnost.

Definitivno jesu. Prošlo je dosta vremena od tada. Oni se osećaju izdani od vlasti i vojnog vođstva. Vojnici među njima su dobili plaketu za posebne usluge domovini. Za šta tačno, to ne piše u dokumentu. Civili naprotiv nisu dobili nikakvu nagradu. Njih po funkciji može da nagradi samo predsednik Zelenski. Ali on ili ćuti ili demantuje, a kad progovori ponavlja da on i Ukrajina s tim nemaju ništa. Zato osećaju gorčinu i traže nekog da mu ispričaju svoju priču.

Šta su mislili, da će biti drugačije?

"Hej, pa mi smo riskirali život za domovinu". Kad su ih okupili rekli su im da će biti heroji, da će dobiti ordenje, da će ih svi slaviti. Posle operacije su ponovo postali obični civili. Pre su mogli da putuju oko celog sveta kao ronioci, da idu na sportska takmičenja. Sada postoje nalozi za njihovo hapšenje i ne smeju da napuste Ukrajinu. Moraju da se kriju. Oni su, u stvari, razočarani. Odatle njihova motivacija, da ispričaju šta je bilo.

Da li su ponosni na to što su uradili?

"General" mi je rekao: "To što smo mi napravili ući će u sve svetske priručnike za špijunažu i specijalne operacije. Ljudi će biti trenirani za akcije na osnovu operacije koju smo mi izveli". Da, rekao bih da su i ponosni na što su napravili.

Da li se boje ruske osvete, posebno civilni deo tima?

Sigurno da se boje. Boje se od Rusa, ali boje se i od svojih ljudi. Boje se nemačke policije. Njihov život je u opasnosti sa svih strana.

Da li su svesni krivice?

Pa i ne. Oni misle da su napravili nešto dobro. Pre napada su indoktrinirani od ukrajinskih oficira koji su ih regrutovali. Oni su im rekli da je to dobro za Nemačku, dobro za Evropu. Da je taj naftovod zlo, da je to Putinov projekat kojim je vezao ruke Nemačkoj. Operacija je planirana u martu 2022, kratko nakon ruske invazije. Tada su Nemci odbijali da šalju oružje Ukrajini. Umesto toga su poslali onih poznatih 5.000 šlemova. Oficiri su im rekli: Morate da oslobodite Nemačku od tog smrtonosnog zagrljaja. To nije bila propaganda. Oni su to zaista verovali.

Da li je to bilo avanturistički, ili samo naivno?

O da, čista avantura. Na kraju su svi bili srećni što su uopšte ostali živi. Operacija se zvala Dijameter i imala je dva dela: "Severni tok" i "Turski tok". "Turski tok" u Crnom moru je drugi krak podmorskog sistema koji dovodi gas iz Rusije u Evropu. Hteli su da dignu u vazduh oba, to im je bio plan. "Turski tok" im nije pošao za rukom, nisu uspeli čak ni da mu priđu, toliko je čuvan. Tu se vidi koliko je to bio nedomišljen poduhvat.

U timu se nalazila i jedna žena, izvrstan ronilac. Pre toga je radila kao erotski model. Prema Vašim istraživanjima oni uopšte ne bi bili uspešni u akciji da nje nije bilo.

Ona je imala ključnu ulogu. Hrabrila je muškarce da zarone uprkos jakom nevremenu i postave mine u nemogućim uslovima. Rekla im je: Ako vi nećete, ja ću sama. Onda su se muški ronioci, odreda ukrajinski mačo tipovi, malo postideli da jedna žena ide u oluju, a oni se boje. Posle operacije je ona zaposlena u ukrajinskoj obaveštajnoj službi.

Koliko je koštala sabotaža?

Za oba dela operacije oko 250.000 dolara, što je jako jeftino. Bilo ih je dvanaest u timu, na dva broda. Jedan od podoficira mi je rekao da je sreća bila odlučujući faktor za uspeh operacije. Nisu imali novac, nisu imali resurse, nisu imali eksperte. Morali su da angažuju civile, jer unutar vojske nisu mogli da nađu nikoga ko može da zaroni na dubinu od 80 ili 100 metara. Tipični vojni ronilac ne ide ispod 40 metara.

Vi pišete o kozačkom duhu koji vodi ka takvim smelim operacijama.

Bez želje da upadam u stereotipe – ali na taj način je odbranjen ruski napad. Glavni Putinov cilj nije ostvaren, po meni neće ni biti. Ne u njegovom životu. Kozački duh je ta tvrdoglavost, otpornost, hrabrost za tu vrstu improvizacija. Takve osobine dobro dođu u ratu. U miru i kad je na redu izgradnja pravne države, onda nisu optimalne.

U Vašoj knjizi ispada da su se nemački policijski istražitelji divili hrabrosti i i dosetljivosti Ukrajinaca.

Moj utisak je da su nemački istražitelji naučili da imaju respekta prema tom timu. U njihovim očima oni su počinioci, i to što su napravili je kriminalni čin, nema dileme. Ali oni znaju i njihove biografije. Znaju da to nisu obični kriminalci, da većina njih nije došla u sukob sa zakonom ni pre ni posle toga. To da su počinili akt koji ih je mogao koštati života, to je nešto što Nemci poštuju.

Kako se njihov čin vidi na ukrajinskoj strani?

Ukrajinci su bili iznenađeni da se to otkrilo. Nemački islednici su sa preciznim policijskim radom stare škole uspeli da od najviše sudske instance isposluju sedam naloga za hapšenje. Prepreke su bile enormne, i velika je zasluga nemačke policije da su ih savladali.

Ukrajinci uopšte nisu mogli da shvate zašto se Nemci uopšte toliko trude. Mislili su: Pa šta im je, taj naftovod ionako nije u skladu s nemačkim interesima. Ukrajinska strana je pitala, pa zašto kancelar Šolc ne prekida istragu, šta čeka? Objasnio sam im da kancelar ne može drugačije, jer su nemačka policija i pravosudni organi potpuno nezavisni. Ukajinci su mislili, on je kancelar, on može da naredi policiji da obustavi istragu.

Jedan od navodnih ukrajinskih sabotera, inače bivši vojnik, uhapšen je u Italiji i trenutno se nalazi u nemačkom istražnom zatvoru. Šta očekujete od tog procesa?

To će biti veliki medijski događaj. Nemačka opozicija već sada govori: Da li mi zato plaćamo pare Ukrajini, da nam diže imovinu u vazduh? Predsednik Zelenski takođe stoji pod pritiskom. Jer tu će pred sudom stajati ukrajinski oficir koji u svojoj domovini važi za heroja. On se borio od prvog momenta, stajao u odbrani Kijeva, bio u vojsci 25 godina, i sad odjednom mora u zatvor. To će za sve političare koji su sudelovali u akciji biti veliki izazov.

Zelenski izjavljuje da nije znao ništa o toj operaciji, iako ima izjava iz kojih je jasno da je u najmanju ruku bio informisan. Kako će on reagovati?

To ne znam. Razgovarao sam s njegovim ljudima pre nego što je knjiga bila gotova. Oni su mišljenja da Nemci nemaju nikakve dokaze. Zbog toga službena ukrajinska strana ne daje izjave. Ali ja ne verujem da oni to tako mogu da presede i otćute kao da se to njih ne tiče. Ako ne Zelenski, ili član vlade, neko će morati da se javi i nešto kaže. Možda neko iz vojnih struktura, iz Armije. Neki general će morati da iskorači i kaže: Hej, šta radite, to je bio naš čovek. Da kaže – on je časno služio, u vreme operacije je bio deo oficijelnog vojnog kadra. Ne verujem da će to tako tiho proći u Ukrajini.

Vrhovni federalni sud u Hamburgu je prošlog decembra zaključio da je uništavanje "Severnog toka" bilo obaveštajno vođeni akt.

Za odbranu će to biti jedan od argumenata. Sudsko veće u Hamburgu se sastoji od pet sudija. Videćemo kako će oni reagovati na dokaze tužilaštva. Ispred suda i na otvorenom moru ljudi su u božjoj ruci. Ako ima dovoljno dokaza za krivicu, taj element, da je država u nekom obliku stajala iza toga, biće uvažen kod visine kazne.

U Nemačkoj se vodi debata o ulozi Volfganga Šmita, šefa kancelarije bivšeg kancelara Šolca. Tajne službe su bile u Šmitovoj nadležnosti. Dvojica nemačkih istraživačkih novinara prebacuju Vama i Holgeru Štarku (Die Zeit) da stojte u neprimerenoj blizini sa Šmitom.

To je glupost. U jednom intervjuu sam čitao da je Šmit navodno vršio pritisak na novinare da napišu da je Ukrajina kriva za eksploziju. Upravo je suprotno. Šmit je uvek govorio da nema dokaza da službena Ukrajina stoji iza toga.

Jedan od tih istraživačkih novinara opisuje dvojicu organizatora akcije, "Generala" i "Pukovnika" kao "decu Cije".

Kompletna glupost. Oni su naravno dobili novac, oružje i tehniku od Cije, ali Cija je učila i profitirala od Ukrajinaca. Za razliku od holivudskih filmova, Cija ne može da konstruiše čoveka koji će da ode u Rusiju i bude prihvaćen od Rusa kao Rus. Ukrajinci mogu da svakog dana šalju preko granice agente koji izgledaju kao Rusi i govore kao Rusi. Ta dvojica Ukrajinaca su bili u Langley, u glavnom štabu Cije. Tamo su držali prezentacije i pobrali aplauz. To mi je potvrđeno sa najviših mesta Cije. Ideja prema kojoj je Cija odgojila Ukrajince kao svoju decu, potpuno je pogrešna.