SAD traže prelete vojnih aviona preko Indonezije – novi pritisak u Indo-Pacifiku

U Jugoistočnoj Aziji, u sklopu kontroverzi vezanih za izraelsko-američku agresiju protiv Irana, ovih dana plamti informativni požar geopolitičke prirode. Naime, na površinu je izbila činjenica da su Sjedinjene Američke Države u februaru od vlade u Džakarti zatražile potpisivanje vojnog sporazuma koji bi američkim borbenim avionima omogućio slobodne prelete preko indonežanske teritorije.

To bi Amerikancima omogućilo da lakše kontrolišu i po sopstvenoj želji prekinu snabdevanje Narodne Republike Kine naftom, prirodnim gasom i drugim sirovinama iz Persijskog zaliva i Afrike. Ovo posebno privlači pažnju u kontekstu skorašnjih vojnih napada Vašingtona na Venecuelu i Iran, koji su veliki snabdevači Kine naftom.

Takođe, američki vojni avioni raspoređeni u bazama u Australiji, sa jedne strane, i na Filipinima, u Japanu i Republici Koreji, sa druge strane, imali bi osetno lakši i kraći put između tih uporišta. To bi vojskama SAD i njenih vojnopolitičkih saveznika u regionu olakšalo nadzor Južnog kineskog mora.

Sporazum ili nacrt sporazuma?

Reč je o sporazumu koji bi, po izveštavanju azijskih medija, američkim letelicama dozvolio slobodno delovanje u indonežanskom vazdušnom prostoru u slučaju političkih kriza, elementarnih nepogoda i zajedničkih vojnih vežbi.

On je došao u fokus azijskih medija neposredno pred sklapanje dogovora o zajedničkoj vojnoj obuci, vežbama i jačanju kapaciteta armija dve zemlje, koji su u Vašingtonu 13. aprila svojim potpisima overili američki ministar rata Pit Hegset i indonežanski ministar odbrane Sjafri Sjamsedin.

Indonežansko ministarstvo odbrane, kako javljaju azijski mediji, u svom saopštenju je priznalo da postoji ideja o dozvoljavanju preleta američkim vazduhoplovima. Međutim, istaknuto je da je reč o nacrtu sporazuma, odnosno neobavezujućem memorandumu o razumevanju koji su ponudili Amerikanci. Taj dokument se i dalje razmatra i odvojen je od sporazuma koji su potpisali Hegset i Sjamsedin.

Brojne kritike

Sklapanje vojnih sporazuma, uključujući onaj o preletima, navodno je predloženo tokom sastanka američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog indonežanskog kolege Prabovoa Subijanta u drugoj polovini februara, tokom inauguralne sednice Trampovog pandana Ujedinjenim nacijama – Odbora za mir.

Indonežanski analitičari ocenjuju da je predsednik Subijanto, koji je i sam po profesiji vojnik, sklon produbljivanju vojne saradnje sa SAD.

Indonežanska javnost, međutim, prilično je hladno i kritički primila izveštaje o mogućem sklapanju vojnog sporazuma sa SAD u vezi korišćenja vazdušnog prostora. Mnogi politikolozi u toj ostrvskoj zemlji na ekvatoru ističu da bi takav sporazum mogao dovesti do pogoršanja odnosa sa Kinom i Indoneziju u budućnosti učiniti potencijalnim poprištem sukoba između velikih sila.

Jedna od osnovnih kritika jeste da bi sporazum erodirao suverenitet Indonezije. Postoje i oni koji ističu da, dok su prednosti takvog dogovora za SAD očigledne, nije jasno šta bi Džakarta njime mogla da dobije.

I u redovima indonežanske vlade, čini se, došlo je do razilaženja. Hongkonški list Saut čajna morning post, recimo, piše da je Ministarstvo inostranih poslova Indonezije poslalo dopis Ministarstvu odbrane u kojem ga upozorava da bi davanje slobodnog korišćenja vazdušnog prostora SAD pod raznim izgovorima dovelo u pitanje suverenitet i potencijalno uvuklo zemlju u oružani konflikt sa drugim državama.

Taj medij prenosi i reči indonežanskog admirala Juda Margona, koji je u svojstvu komandanta oružanih snaga 2023. godine u parlamentu izjavio da su američke snage te koje najčešće krše vazdušni prostor Indonezije u nastojanju da nadziru Južno kinesko more, gde se sukobljavaju Vašington i Peking.

Čuđenje u Aziji

Ono što izaziva čuđenje u azijskoj javnosti jeste činjenica da je Indonezija istorijski jedna od država sa naglašenom politikom nesvrstanosti, kao i da je reč o većinski muslimanskoj zemlji. Ipak, ideja o vojnim sporazumima sa SAD pojavila se u trenutku pojačanog pritiska na Palestince u Gazi i na Zapadnoj obali, kao i priprema za napade na Iran.

Ipak, mnogi spekulišu da je predsednik Subijanto prihvatio razmatranje ponude Vašingtona kako bi izdejstvovao smanjenje Trampovih tarifa. Američki predsednik je Indoneziji prošle godine najpre zapretio carinama od 32 odsto, da bi ih kasnije smanjio na 19. Ipak, ta stopa i dalje je visoka, imajući u vidu da je indonežanska roba, poput odeće, nameštaja i proizvoda od gume, ranije bila izvozena u SAD bez carinskih opterećenja.

Obim trgovinske razmene između dve zemlje u 2024. godini, pre uvođenja carina, iznosio je 43 milijarde dolara.

Indijski mediji kao prvobitni izvor informacije

Interesantno je da su se detalji o eventualnom vojnom korišćenju indonežanskog vazdušnog prostora od strane SAD prvi put pojavili u indijskim medijima, tačnije u listu Sundau gardijan iz Nju Delhija.

Tu činjenicu pojedini azijski mediji tumače kao namerno curenje informacija, odnosno kao svestan potez anonimnih službenika indonežanske vlade.

Drugi smatraju da je reč o interesu Nju Delhija, koji ima vojna utvrđenja na Andamanskim i Nikobarskim ostrvima u Indijskom okeanu, nedaleko od Moreuza Malaka.

Navodno, Indija ne želi da kontrolu nad tim važnim morskim putem u većoj meri prepusti Vašingtonu, iako je deo Kvadrilateralnog foruma za bezbednost, čiji su članovi SAD, Australija i Japan, a koji za cilj ima, između ostalog, pariranje delovanju kineske mornarice u regionu Indo-Pacifik.